Vremeplov: Srpske jedinice oslobodile Bitolj od Bugara

1600 – Rođen je engleski kralj Čarls I Stjuart, čija je autoritarna vladavina izazvala revoluciju i ukidanje monarhije. Pod pritiskom parlamenta, 1628. izdao je „Peticiju o pravima“ kojom je garantovao prava parlamenta i lične slobode građana. Obavezu je ubrzo pogazio i 11 godina je vladao samovoljno, ali je 1640. primoran da sazove parlament koji je ograničio njegovu vlast.

1711 – Rođen je ruski naučnik i pisac Mihail Vasiljevič Lomonosov, tvorac fizičke hemije, član Ruske akademije, enciklopedista svetskog glasa. Studirao je u Rusiji, Nemačkoj i Holandiji. Njegovo obrazovanje i naučna delatnost bili su raznoliki: od klasičnih jezika, do astronomije i tehnike. Formulisao je zakon održanja materije, objasnio pojave sagorevanja, stvorio naučnu teoriju o svetlosti, objasnio poreklo polarne svetlosti. Znatno je reformisao rusku nauku i udario temelje naučne terminologije ruskog književnog jezika. Napisao je prvu gramatiku ruskog jezika, dramska dela „Tamira i Selim“ i „Demofont“.

1805 – Rođen je francuski diplomata Ferdinand de Leseps, koji je od 1859. do 1869. rukovodio gradnjom Sueckog kanala. Započeo je i gradnju Panamskog kanala 1881. ali je posle bankrotstva Društva za izgradnju Kanala izbila velika afera. Istragom je utvrđeno da je Društvo podmitilo niz francuskih ministara i poslanika i sve velike francuske listove, što je primoralo čak i potonjeg francuskog predsednika vlade Žorža Klemansoa da se privremeno povuče iz političkog života. Panamski kanal dovršile su SAD tek 1914. uz ogromne troškove i neverovatne ljudske žrtve (tropska klima pogodovala je bolestima od kojih su radnici masovno umirali).

1809 – U bici kod Okane 30.000 francuskih vojnika porazilo je 50.000 Španaca, posle čega je Francuska osvojila celu Andaluziju izuzev lučkog grada Kadisa. Francuska vojska je u sklopu Napoleonovih osvajanja širom Evrope, zaposela i Španiju, ali je tamo izbio veliki ustanak.

1828 – Umro je austrijski kompozitor Franc Peter Šubert, jedan od najizrazitijih predstavnika romantizma. Muzički ga je obrazovao otac koji ga je podučavao sviranju violine. Kasnije je učio pevanje, harmoniku i orgulje. Živeo je svega 31 godinu a stvorio je čak 998 muzičkih dela. Dela: ciklusi solo pesama „Lepa mlinarica“, „Zimsko putovanje“, „Labudova pesma“, scenska muzika za „Rozamundu“, simfonije „Sedma u c-molu“, „Osma u h-molu“ (tzv. nedovršena), klavirske kompozicije „Muzički trenuci“, „Impromptija“, Opera „Alfonso i Estrela“, operete, kamerna muzika, mise, kompozicije za muške horove.

1831 – Rođen je predsednik SAD Džejms Ejbram Garfild, koji je postao šef države u martu 1881. ali je teško ranjen u atentatu u julu 1881. i umro je dva meseca potom.

1888 – Rođen je kubanski velemajstor Hose Raul Kapablanka i Graupera, svetski prvak u šahu od 1921. do 1927. Izgubio je samo jednu partiju u razdoblju od 1914. do 1924, po čemu je jedinstven u istoriji šaha. Titulu je osvojio pobedivši u meču nemačkog velemajstora Emanuela Laskera sa 4:0, uz deset remija, a izgubio je od ruskog velemajstora Aleksandra Aljehina, koji ga je pobedio sa 6:3, uz 25 remija. Dela: „Osnovi šaha“, „Moja šahovska karijera“.

1917 – Rođena je Indira Gandi, predsednik vlade Indije od 1966. do 1975. i od 1980. do 1984. kad su je ubili Siki, teroristi. Politički uzori bili su joj otac Džavaharlal Nehru i tvorac indijske nezavisnosti Mahatma Gandi. Postala je 1955. član Izvršnog komiteta Kongresne stranke, a 1959. njen predsednik. U više navrata bila je ministar: spoljnih poslova, odbrane, finansija, unutrašnjih poslova, informisanja.

1918 – Uz podršku zapadnih zemalja i belih čehoslovačkih dobrovoljaca, u akciji protiv boljševičkih vlasti, carski admiral Aleksandar Kolčak izveo je prevrat u Omsku, i uspostavio je vojnu upravu u Sibiru, na Uralu i na Dalekom istoku i proglasio se „vrhovnim glavarom ruske države“. Bio je to početak pohoda sila Antante protiv sovjetske vlasti uspostavljene Oktobarskom revolucijom. Kolčak je 1919. zarobljen i streljan u Irkutsku u Sibiru.

1922 – Rođen je Rajko Mitić, proslavljeni srpski fudbaler. Sportsku karijeru započeo je 1938. u BSK-u, nastavio je tokom rata, da bi kada je osnovana Crvena Zvezda 1945. postao njen prvi kapiten. Kao kapiten Mitić je sa Zvezdom osvojio pet titula prvaka Jugoslavije, a Kup Jugoslavije četiri puta. Za reprezentaciju je nastupio u 59 navrata. Od 1967. do 1970. bio je selektor reprezentacije tadašnje Jugoslavije.

1942 – Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu izvele snažan kontraudar u Staljingradu i okružile Šestu i Četvrtu oklopnu nemačku armiju, koje su kapitulirale početkom 1943. što je označilo prekretnicu u ratu.

1946 – U Parizu je otvorena prva konferencija UNESKO (specijalizovana agencija UN za obrazovanje, nauku i kulturu).

1969 – Pojavili su se prvi izveštaji o ratnom zločinu američke vojske u martu 1968. u selu Mi Laj nad vijetnamskim civilima.

1969 – Modul američkog vasionskog broda „Apolo 12“ sa astronautima Čarlsom Konradom i Alenom Binom spustio se na Mesec, što je bila druga letelica sa ljudskom posadom na tlu Zemljinog satelita.

1977 – Predsednik Egipta Anvar el Sadat je kao prvi arapski lider doputovao u Jerusalim gde je s predsednikom vlade Izraela Menahemom Beginom pregovarao o okončanju ratnog stanja između dve zemlje. Prethodno su njih dvojica, uz posredovanje predsednika SAD Džimija Kartera, sklopila u Kemp Dejvidu sporazum o separatnom miru i etapnom povlačenju Izraelaca sa Sinaja.

1984 – U Meksiko Sitiju je u eksploziji gasa i požaru poginulo više od 550 osoba, a povređeno više od 4.200.

1990 – Potpisivanjem sporazuma o konvencionalnim snagama u Evropi i o uništavanju dela naoružanja, lideri NATO i Varšavskog pakta objavili su da je okončan hladni rat.

1995 – Islamski terorista-samoubica uleteo je kamionom sa eksplozivom u egipatsku ambasadu u Islamabadu, usmrtivši 16 lica.

1996 – Tokom istorijskog, prvog susreta u Vatikanu pape Jovana Pavla II i predsednika Kube Fidela Kastra, poglavar rimokatoličke crkve prihvatio je poziv da poseti to karipsko ostrvo.

1998 – Svedočenjem nezavisnog tužioca Keneta Stara, koji je optužio predsednika SAD Bila Klintona za krivokletstvo i ometanje pravde, formalno je započet postupak impičmenta protiv šefa države, treći u američkoj istoriji.

2000 – Predsednik SAD Bil Klinton okončao je trodnevnu posetu Vijetnamu, prvu jednog šefa američke države od okončanja Vijetnamskog rata četvrt veka ranije.

2002 – Tanker „Prestiž“, koji je prevozio oko 77.000 tona nafte, prelomio se i potonuo 270 kilometara od severozapadne obale Španije, izazvavši ekološku katastrofu duž 200 kilometara obale.

2002 – U sukobima muslimana i hrišćana na severu Nigerije izazvanim negodovanjem muslimana zbog organizacije izbora za mis sveta u toj afričkoj zemlji, ubijeno je više od 200 osoba. Ekstremiste među muslimanima je dodatno razjarila poruka jednog lokalnog lista protivnicima spektakla da ni prorok Muhamed „ne bi imao ništa protiv izbora lepotica, te da bi se možda i oženio nekom od njih“. Priredba je zatim premeštena u London.

2004 – Umro je britanski naučnik Džon Vejn, koji je 1982. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu za rad na otkrivanju načina delovanja aspirina.

2007 – Umrla je Elen Milen-Prajs, austrijski mačevalac trostruki prvak sveta. U Los Anđelesu 1932. osvojila je prvu zlatnu olimpijsku medalju u mačevanju. Rođena u Berlinu, Miler se 1930. preselila u Beč, gde je radila u prestižnom bečkom Burgteatru. Na Letnjim olimpijskim igrama 1936. u Berlinu osvojila je bronzani trofej a 1948. u Londonu ponovo je izborila treće mesto. Tri puta je bila prvakinja sveta – 1947, 1949, i 1950.

2007 – Preminula je Magda Sabo, mađarska književnica. Prevođena je na niz jezika, među kojima su nemački, engleski i francuski. Objavljivanje njenih dela bilo je onemogućeno od 1949. u vreme staljinizma, kada je ostala bez posla, do 1958. kada je publikovan njen roman „Freska“. Dobitnica je brojnih priznanja, poput nagrade „Košut“, najprestižnije u Mađarskoj, ili „Femina“ za roman „Vrata“ 2003. ugledne francuske književne nagrade.

2014 – Umro je Majk Nikols, američki režiser, dobitnik Oskara i devetostruki dobitnik nagrade Toni za rad na Brodveju. Nikols, koji je Oskara dobio za režiju filma „Diplomac“ (1967), među retkima je koji su tokom karijere nagrađivani osim Oskarom i nagradama Toni, Emi, Gremi.