Na današnji dan 1773. godine rođen je Atanasije Stojković srpski i ruski pisac i naučnik, član ruske Carske akademije nauka, profesor i rektor univerziteta u Harkovu.
Pohađao je „gramatikalnu latinsku“ školu u Rumi, školovanje je nastavio u Šopronu, Segedinu i Požunu (danas Bratislava) a u Getingenu je doktorirao filozofiju. Od 1803. predavao je na Univerzitetu u Harkovu.
Jedan je od učenih Srba koje je carska Rusija pozvala da budu profesori na tom univerzitetu, uz Gligorija Trlajića, Savu Petrovića, Đorđa Koritara. Bio je i rektor i osnivač harkovskog Učenog društva. Jedan je od nosilaca prosvetiteljstva kod Srba, uz Dositeja i Pavla Solarića, i bio je među najvećim protivnicima jezičke reforme Vuka Karadžića.
U Budimu je 1801/3 (na podsticaj Dositeja Obradovića) objavio trotomno delo: „Fisika, prostim jezikom spisana za rod Slaveno-serbskij“. Autor je i prvog originalnog srpskog romana: „Aristid i Natalija“ na tradicijama tzv. sentimentalnih romana 18.v. iako se začecima beletristike kod Srba, smatra prerada Marmontelovog „Velizarija“ Pavla Julinca (1730-1785).
Po uzoru na Volterov „Kandid“ napisao je: „Kandor ili otkrivanje egipetskih tain“, filozofsko poučno delo. Autor je i dela: „O vazdušnom kamenju i njihovom poreklu“, koja se smatra jednom od prvih ozbiljnih studija o meteoritima uopšte. U Istočnom Sibiru, gde je 30. juna 1908. godine pao meteorit i izazvao ogromna razaranja, postoji breg nazvan „Stojkovićevo brdo“.
Preuzmite android aplikaciju.
