Дечачки искрена питања за тренера каква никад у каријери није добио
Најискренија питања долазе управо од њих. И због тога су и најзанимљивија. Реч су имали малишани из школе фудбала ФК Војводина, и то у трофејној сали клуба, у друштву шефа стручног штаба Ненада Лалатовића.
Нови главни тренер Воше са уживањем је слушао свако питање малих фудбалера и потрудио се да детаљно одговори. Питања су била готово сигурно тежа од оних са којима се Лалатовић „суочава“ када је пред новинарима.
Реч су узимали редом Алекса, Страхиња, Павле, Лазар, Никола…
Ко вам је омиљени играч у екипи?
„Ух… Ко постигне гол против ОФК Београда и донесе победу он ће да ми буде омиљени (смех). Шалим се мало, сви су ми омиљени. Трудим се да ми сви буду пођеднаки, јер само тако може да постоји права хемија у екипи и прави однос на релацији тренера и играча.“
Да ли вам је драже дати гол Партизану или у Лиги шампиона?
„Њима сам много пута давао голове, тако да сада бирам Лигу шампиона (смех). Моја следећа велика жеља је да играм са Војводином групну фазу у Европи. Овај клуб, Нови Сад као град, навијачи, руководство на челу са председником Збиљићем, заслужују да играмо групну фазу и верујем да ћемо то и остварити.“
Како се осећате што вас навијачи толико воле?
„Када искрено волиш клуб који тренираш, онда те и навијачи воле. То је мој случај са Војводином. Јако сам срећан због тога и уживам да тренирам Војводину. Много волим овај клуб и то осећају навијачи.“
Шта мислите који ћете бити ове сезоне на табели?
„Минимум трећи. Војводина не сме да буде испод тога! Али ја сањам друго место.“
Како сте се осећали када сте освојили Куп Србије?
„То смо урадили против Партизана и то је најлепши осећај који ми се десио у фудбалу. Уједно, то је и мој највећи успех као тренера. За мене је смисао тренерског посла да освојиш трофеј и изузетно ми је значило што сам то успео са Војводином.“
Какав је осећај био код последњег пенала на том мечу Војводина – Партизан?
„За инфаркт. Стегао сам руке и само молио бога… Четири узастопна полуфинала сам имао, три пута сам испао од Партизана и четврти пут сам их победио у финалу. Цео стадион је био против Војводине, тачније против мене, они као да играју против мене, а не Војводине. Када смо примили други гол једва сам дисао, било ми је јако тешко, баш сам се потресао. Гледам трофеј, примили смо гол у 94. минуту, али на крају смо узели оно што смо заслужили.“
Ко је најбољи играч кога сте тренирали у каријери?
„Никола Дринчић. У 36. години био је најбољи играч наше лиге, долазио је сат времена пре и остајао сат времена после тренинга. Бог му је вратио за све и зато је данас и добар тренер.“
Која појачања бисте довели у Војводину?
„Нападача и задњег везног. На те две позиције и не треба ништа више да будемо трећи и освојимо Куп Србије.“
Шта је ваш савет за нас?
„Мање телефони, мање друштвене мреже, мање видео игрице и више да се дружите, причате, играте. Када сам био у вашим годинама, мој цео дан је био фудбал… Од јутра до мрака. То и вама саветујем, наравно уз школу“, закључио је Лалатовић и добио аплауз малишана.
Уследио је договор да оваква дружења постану пракса! На обострано задовољство. Уживао је тренер (додуше, мало се и наумучио због тешких питања), а малишани су имали прилику да покажу да је Воша систем у ком сви учимо једни од других.
Petak je dan za pijacu, muziku i pozorište (petak, 25. oktobar)
Преузмите андроид апликацију.
