Када се из Салцбурга у Аустрији, преко Граца и Будимпеште крене према Солуну, или Дунавом од Немачке до Црног Мора, мора се проћи кроз северну српску покрајину – Војводину.
У њој се укрштају Паневропски коридори X и VII, традиција и култура римског, византијског, турског и аустроугарског царства.
Ако пробате да пребројите у којој регији у Европи живи највише нација, доћи ћете до Војводине, у којој данас живи 27 нација и која има шест службених језика.
Ако тражите регију богату плодним земљиштем, стићи ћете до Војводине, чијих 84% територије покрива плодна земља. Ако тражите воду, Војводина има велику количину водених површина: реке Дунав, Сава, Тиса, Бегеј, Тамиш, Караш, Босут, многа језера и вештачке канале, који се користе за пољопривредну производњу и водени саобраћај – 600 километара пловног пута на каналима ДТД и 130 километара на реци Тиси.
У њој ћете пронаћи све неопходне потенцијале за развој једног друштва, а опет се поставља питање да ли су и у којој мери ти потенцијали искоришћени?
Да би Војводина била оно што је некада представљала и оно што по свим ресурсима треба да буде – покретач и лидер укупног привредног развоја Србије, неопходно је да на челу покрајинске администрације буду одговорни, посвећени и стручни људи којима ће управо економски развој и квалитет живота грађана бити најважнији приоритети у раду.
Нажалост, у једном дугом временском периоду то није било тако.
Након тзв. „демократских промена“ у нашој земљи 2000. године политичко кормило преузели су лидери ДОС-а, а са њиховим доласком на власт дошла су и тешка времена за грађане Србије. Период досманлијске владавине обележиле су пљачкашке приватизације након којих је готово милион грађана Србије остало без посла, потпуно разарање привреде, уништавање војске и служби безбедности, као и напуштање државне заједнице од стране Црне Горе, а затим и нелегална сецесија наше јужне покрајине Косова и Метохије.
Такође, ово је период и великог националног понижења српског народа, извињавања свима у региону, испоручивања наших војних и полицијских официра хашком казамату и потпуног губитка самосталности и независности у вођењу државе.
Спровођење овакве политике није заобишло ни север Србије, па су тако на чело покрајинске администрације дошли, и нажалост ту се задржали наредних шеснаест година, идеолошки следбеници комунистичке партије, обучени сада у нешто модернија – проевропска одела.
Одмах након заузимања фотеља у бановинском комплексу, једни су почели да раде на обнови злогласног Устава из 1974. године и прављењу нове (војвођанске) нације и државе у држави, а други су се бацили на посао пљачкања и пустошења северне покрајине.
И заиста, једине „тековине“ овог периода у покрајини су сукоби аутономаша (читај сепаратиста) са Београдом за што већу политичку независност Војводине од централне Србије и огромно пљачкање народа кроз разне, у ту сврху измишљене, фондове, разб(в)ојне банке, агенције, заводе и остале параване за крађу народних пара.
За то време северна покрајина, упркос свим ресурсима и потенцијалима које поседује, постала је једна од најсиромашнијих и најнеразвијенијих европских регија.
На покрајинским изборима 2016. године грађани су послали у политичку прошлост оне који су их дословно речено довели до просјачког штапа и поверење указали Српској напредној странци и политици њеног лидера Александра Вучића који је две године раније доласком на чело републичке Владе покренуо процес економских, политичких и друштвених реформи и опоравка Србије.
Од горе поменутих политичких промена 2016. године престају до тада константне тензије, ривалитет и сукоби на релацији републичке и покрајинске администрације и почиње да се ради заједнички.
И заиста, данас, када је реч о реализацији пројеката имамо праву синергију, од републичке, преко покрајинске администрације па до локалних самоуправа и управо тај концепт окупљања око пројеката и принцип заједништва дали су и дају одличне резултате, што грађани виде и осете.
Променом власти заустављена је општа пљачка и даље пропадање, а народним новцем данас се управља одговорно, рационално и домаћински. Томе у прилог говори и чињеница да је буџет АП Војводине за свега пет година увећан са затечених 60 на готово 82 милијарде динара колико ће износити ове године, док је истовремено јавни дуг смањен, а Државна ревизорска институција дала је позитивно мишљење о управљању јавним финансијама.
У претходних пет година привлачењем великог броја инвеститора незапосленост у покрајини драстично је смањена, и са 160.000 незапослених грађана на северу Србије 2016. године тај број је данас заустављен на нешто испод 100.000, са тенденцијом даљег смањивања.
Реализовани су и покренути бројни велики инфраструктурни и комунални пројекти усмерени на побољшање квалитета живота грађана попут Фрушкогорског коридора, Каменице 3, блокова „Б“ и „Ц“ Клиничког центра Војводине, изградње нове зграде РТВ-а и Научно технолошког парка.
Један од података који говори о висини инвестиција је и то да је у претходне четири године уложено чак 10 милијарди динара у обнову и модернизацију здравственог система широм покрајине.
Тренутно су у току радови на изградњи ауто-пута од Новог Сада до Зрењанина и од Зрењанина до Београда и брзе саобраћајнице од Сомбора до Кикинде. Са изградњом ових путева , Фрушкогорског коридора и пруге Београд-Будимпешта, Војводина ће добити велики инфраструктурни замајац за даљи развој и напредак.
Та четири пројекта промениће живот у Војводини до нивоа да више нећемо моћи да препознамо инфраструктурно ткиво покрајине.
Кључни ефекат тих пројеката биће још бржи привредни развој, посебно у оним мање развијеним срединама које ће са изградњом брзих саобраћајница имати прилику да реконструишу и изграде индустријске зоне и да се у њима са већим бројем инвеститора подстакне привредни раст.
Као резултат политике Српске напредне странке у Војводини данас имамо и изграђених 10 потпуно нових и реконструисаних 12 постојећих индустријских зона, све средствима из покрајинског буџета, а што представља основ за привлачење нових инвестиција и радних места.
Заједничким улагањима са Владом Србије постигнути су велики резултати у области образовања.
Широм северне Србије изграђено је, реконструисано и додатно опремљено на десетине школа и у овом тренутку можемо да кажемо да не постоји школа која има пољски тоалет, да не постоји школа која нема паметну таблу, да не постоји школа која нема грејање, да не постоји ниједна школа у којој нису решена елементарна питања стандарда деце и наставника у 21. веку.
Такође, улагања у пољопривреду, културу и спорт су на рекордном нивоу, а о пројектима реализованим у овим областима могао би се припремити посебан текст. То најбоље знају сами пољопривредници, културни и спортски радници који осете бригу коју данас држава води о њима.
На крају, а сигурно најважније, након деценија живота у југокомунистичким заблудама Војводина данас зна ко је, где припада и какву будућност жели.
Након указаног поверења грађана и преузимања политичке одговорности 2016. године, у северној покрајини долази до националног усправљања и враћања поноса српском народу, што је једна од највећих заоставштина Александра Вучића.
Скупштина АП Војводине у званичну употребу увела је грб и заставу Српске Војводине из 1848. године, подигнут је споменик великом Краљу Петру I Карађорђевићу, отворен Музеј и парк присаједињења, а након деценија ћутања, поново се на величанствен начин обележава годишњица присаједињења Краљевини Србији.
Такође, на предлог покрајинског парламента, Народна скупштина Републике Србије усвојила је Закон о обнови културно-историјског наслеђа и подстицању развоја Сремских Карловаца, чиме су створени услови да се „српски Сион“ поново врати на пиједестал српства.
Из свега наведеног можемо закључити да се Војводина у последњих пет година национално, духовно, економски и културно опоравила и поново постала оно што треба да буде – покретач обнове, развоја и напретка, односно локомотива која снажно вуче читаву Србију у нове победе!
Аутор текста: Немања Завишић, Мастер правник, потпредседник Скупштине АП Војводине и сарадник Центра за друштвену стабилност
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Преузмите андроид апликацију.
