"Војводина је Србија": Одавање почасти Светозару Милетићу, носиоцу духа слободе и националне борбе (ВИДЕО)

У Новом Саду, у Српском народном позоришту, одржана је свечана академија „Војводина је Србија“, на којој је присуствовао председник Владе Србије Милош Вучевић, као и други важни представници власти и Српске православне цркве.

Данас се обележава 199. годишњица рођења Светозара Милетића, великог српског политичара, писца и борца за национална права у Војводини.

Поред Вучевића, на свечаној академија „Војводина је Србија“ присуствовали су министри у Влади Србије Немања Старовић, Никола Селаковић, Ђорђе Милићевић, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, државни секретари и представници министарстава у Влади Србије, министри у Покрајинској влади, митрополит бачки Иринеј и други представници Српске православне цркве, бројних удружења бораца и ветерана.

„Светозар Милетић није само једна од историјиских личности са овог простора који је оставио дубок траг у другој половини 19. века и није само одабран за градоначелника Новог Сада коме је посвећен најупечатљиви споменик на Тргу слободе, већ симбол отпора, слободартског духа, и тежње Срба у Војводини у процесу приосаједињења Србији. Он је легат, обавеза и опомена за све људе са овог простора да не дозволе да га неки ревидирају и да тај период пониште“, изјавио је Милош Вучевић, председник Владе Србије.

Како каже, Милетићев живот и дело остали су снажан симбол слободарског духа и националног идентитета, опеван у песми Јована Јовановића Змаја, а његов споменик и данас инспирише и подсећа на важност његове борбе.

„Зато се ми вечерас окупљамо са великим поштовањем да славимо великог Светозара Милетића, нашег сивог тића, њему смо певали, певамо и певаћемо“, изјавио је Вучевић.

Светозар Милетић није био само политички вођа – био је и песник који је својим стиховима оснажио српски национални дух. Као градоначелник Новог Сада и посланик, био је неуморан борац за права Срба, а његова позната песма „Већ се српска застава свуда вије јавно“ и данас одјекује као симбол борбе и националног идентитета.

Литерарни рад почео је слободарским стиховима у часопису „Славјанка“, чији је био уредник и издавач. Био је први уредник листа „Застава“, који је окупљао бројне српске писце и националне раднике тог доба.