Почетна > Србија
Србија

Војводина – богата геотермална зона

Војводина лежи на Панонском басену који се сматра једним од значајнијих европских геолошких складишта термалних вода, што је данас, у јеку енергетске кризе, важан обновљив енергетски ресурс. Нажалост, овај ресурс није довољно искоришћен, не као што је то рецимо код наших комшија Мађара, а веома далеко од Исланда.
Фото: mitrovica.info

Покрајинска влада урадила је основну студију о потенцијалима геотермалних извора који су до сада коришћени углавном за грејање.

Појрајинска влада, отишла је и корак даље, па је тако 2019. године потписан Меморандума о сарадањи са Француским удружењем професионалаца у области геотермије АФПГ- у циљу промовисања дубоке геотермалне енергије као инструмента у борби против глобалног загревања и преласка на економију са ниском емисијом угљеника.

Француска је водећа европска земља у области континенталне дубоке геотермалне енергије. У оквиру пројекта ГОСПЕЛ реализована је студија о изводљивости развоја индустријских пилот – пројеката везаних за дубоке геотермалне воде у региону АП Војводине. Влада Француске финансирала је 75 одсто пројекта, вредног 610.000 евра.

Фото: PrtSc/nardusmpn.gov.rs
Према истраживањима које је радио НИС, интензивном експлоатацијом геотермалне воде могло би да се замени 500.000 тона увозних течних горива годишње.

Укупна количина акумулиране топлоте у геотермалним изворима до дубине 3 км око 2 пута је већа од еквивалентне топлоте, која би се могла добити сагоревањем свих врста угља из свих њихових налазишта у Републици Србији. Након првих студија о геотермалном потенцијалу и коришћењу површинске топлоте, одабране су три зоне у Војводини које нуде велике могућности за производњу топлотне енергије експлоатацијом флуида на минималној температури од 55 Ц до 60Ц. То су области Суботице и Сремске Митровице, због могућности валоризовања топлотне енергије, као и Кикинде због могућности производње електричне енергије из геотермалних извора.

Економска анализа, која уважава најновије смернице еколошких захтева, неопходности бушења и опремања бушотине, показује да су бушотине изнад 40Ц и јаког излива око 60 м3 /х рентабилне, под условом да је потрошач способан да користи цео потенцијал бушотине преко 6000 ха/год. Цене геотермалне енергије су ниже од многих других енергената.

Истраживања о упоредним трошковима различитих извора енергије показују да је геотермална енергија приступачан извор енергије и да је цена повољнија у односу на друге технологије осим енергије из малих хидроелектрана, које су тренутно доступне.

Према доступним подацима процењује се да се на територији наше земље налази 360 изворишта термоминералних вода и термалних извора. Узевши тај број потенцијал развијања бањског туризма је огроман, процењује се да би око 300 бања у целој Србији могло да буде изграђено, а сада их је укупно 36. Поседујемо богата подручја са здравом климом, односно ваздухом, нека од њих су Дивчибаре, Ивањица, Рудник, Златибор и Златар са искоришћености од свега десет процената. Дијапазон цена у зависности од дубине бушотине и износи: 220,000,-500,000 € за дубине бушотина од 600-1,100 м.

Фото: PrtSc/nardusmpn.govrs

Територија Војводине припада великој европској геотермалној зони која има повољне услове за истраживање и коришћење геотермалне енергије. За сада се истражује и користи хидротермална енергија. Термо минералне воде Војводине одликује сложен хемијски састав. То су топле воде природних извора и воде у стенским масама до којих се може доћи бушотинама. Најважнији и по капацитету највећи корисници енергије хидротермалних бушотина су бање. Углавном целогодишњи корисници који термалну воду користе и сезонски за загревање објеката. Актуелне цене енергије из активних геотермалних бушотина у Војводини, на бази цена воде, зависе од температуре воде на изливу.

Геотермална енергија може бити веома корисна у органској пољопривреди, с обзиром да је један од принципа коришћење обновљивих извора енергије. У агробизнису на подручју Војводине, коришћење геотермалне енергије скоро да и није заступљено.

Да Војводина може да буде Исланд, наука нема дилему, годишње се у Србији угради око хиљаду топлотних пумпи, највише у домаћинствима, што је добар тренд, али смо још далеко од западних земаља које много више користе геотермалне изворе.

Srbi na severu KiM deseti dan na barikadama, osnovci se vraćaju u škole

Преузмите андроид апликацију.