Uprkos upozorenjima iz Moskve, Helsinki će uskoro odlučiti da li i dalje ostaje vojno neutralan, a za Stokholm će pitanje ulaska u zapadnu alijansu biti glavna tema uoči septembarskih izbora. Decenijama ljubomorno čuvana vojna neutralnost Švedske i Finske ubrzano odlazi u istoriju. Rat u Ukrajini i strah od „ruske čizme” za samo nekoliko nedelja rasplamsali su u ovim nordijskim zemljama donedavno samo tinjajuću podršku NATO-u.
Uprkos upozorenjima Moskve da vojno svrstavanje neće ostati bez odgovora, Helsinki je na dobrom putu da uskoro i pre Stokholma donese istorijsku odluku o pristupanju zapadnoj alijansi. Ali i donedavno kolebljiva manjinska švedska socijaldemokratska vlada, pod pritiskom opozicije, na dobrom je putu da se odrekne svoje dvovekovne neutralnosti, trasirane još u vreme Napoleonovih ratova.
Mogućnost pridruživanja Finske i Švedske NATO-u bila je i jedna od tema tokom sastanka ministara spoljnih poslova vojne alijanse u Briselu, potvrdio je i visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta. Tim povodom šef Stejt departmenta Entoni Blinken imao je i kratak razgovor s finskim ministrom spoljnih poslova Pekom Havistom.
„U junu će biti održan važan samit NATO-a u Madridu. Naravno, u alijansi se pitaju da li će Finska i eventualno Švedska pre toga podneti prijave za članstvo”, objašnjava finski šef diplomatije za Rojters.
Havisto kaže da je vlada spremna da brzo predloži ulazak u NATO, ako bude imala dovoljnu podršku poslanika. Stoga će vlada već sledeće nedelje parlamentu dostaviti izveštaj o tome kako je odluka Rusije da napadne Ukrajinu promenila bezbednost Finske. Iako premijerka Sana Marin kaže kako će tek otkriti svoj stav, nema sumnje da naginje odluci da njena zemlja stane pod zapadni „bezbednosni kišobran”.
To se dalo naslutiti još prošlog vikenda, kada je rukovodstvu Socijaldemokratske stranke poručila da „Rusija više nije sused kakav smo mislili da jeste” i da bi odluka o eventualnom ulasku u NATO trebalo da bude doneta u toku proleća i bez referenduma.
Preuzmite android aplikaciju.
