Демократија, економска ситуација, пораст криминала, право на абортус само су нека од питања која ће бити на уму бирача када буду гласали 8. новембра, на такозваним изборима на половини мандата председника САД, наводи данас Глас Америке преносећи да су ови избори важни као предсказатељ будућих трендовда.
У борби за превласт на Капитолу две странке воде кампање усредсређене на потпуно различита питања – за републиканце главно питање је висока инфлација, а за демократе абортус, нарочито после одлуке Уставног суда да укине уставно право на прекид трудноће и како сматрају, радикализација Републиканске странке.
„У суштини, сваке две године, без обзира да ли се одржавају и председнички избори, бирају се сви чланови Представничког дома и трећина Сената. Бира се и велики број гувернера, државних и локалних званичника. Али, наједноставније речено, реч је о изборима широм земље на којима председник није на гласачком листићу“, објашњава Илејн Кејмарк, експерт за америчку изборну политику при Институту Брукингс, невладиној организацији са седиштем у Вашингтону.
Иако председници нису на листићу, бирачи на изборима дају своју оцену њихових досадашњих потеза.
Највећа награда на изборима је контрола над Конгресом, која је тренутно у рукама Демократске странке председника Бајдена.
Кејмарк сматра да су ови избори, осим одлуке о томе ко ће имати већину у Конгресу наредне две године, важни и као предсказатељ будућих трендова.
„Избори на средини председничког мандата су као предвиђање будућности. Шта ће се догодити на наредним председничким изборима, који ће бити одржани за само две године и шта се мења у земљи? Коме расте предност, а коме пада? Где је Доналд Трамп у односу на Републиканску странку? И како ће проћи Џо Бајден ако одлучи да се поново кандидује“, рекла је она.
Убедљива већина регистрованих бирача, присталица и једне и друге странке, верује да ће се на овогодишњим изборима одлучивати и о будућности земље, показала је недавна анкета агенције Асосијетед прес и Центра за јавно истраживање НОРЦ.
Шефица бироа АП-а у Вашингтону Ана Џонсон, која је током каријере пратила изборе широм земље, каже за Глас Америке да је овогодишње гласање другачије од претходних и то доводи у везу са, како истиче, изазовима и претњама по демократију после председничких избора 2020.
„Оно што се догодило после избора 2020, са покушајима бившег председника Доналда Трампа да поништи изборни резултат у неколико држава и наравно нападом на амерички Капитол 6. јануара 2021, допринело је да у фокусу заиста буде то колико су избори и њихов интегритет важни“, наводи она.
„Широм земље се поставља велики број питања о демократији. Људи чврсто верују да је гласање важно. У неким случајевима, демократе и републиканци имају различите разлоге зашто то верују. Људи су, такође, забринути због економије, инфлације. Има много песимизма и међу републиканцима и демократама у погледу смера у којем се земља креће“, истиче Џонсон.
Неповерење дела бирача у изборни систем прелило се и на овај изборни циклус.
Многи Американци су, према истраживању АП-а, песимисти када је реч о начину спровођења избора и не верују да ће њихови гласови бити правилно пребројани.
Претходних деценија странка председника губила је места у Конгресу на изборима на половини мандата- у просеку 26 у Представничком дому и четири у Сенату, подсећа Кејмарк.
Анкете показују да републиканци имају велике шансе да освоје већину у Представничком дому, док је трка за Сенат, где две странке тренутно имају по 50 места, тесна.
Ако, према тренутним очекивањима, Републиканска странка буде контролисала барем један дом Конгреса, председник Бајден ће, попут многих својих и демократских и републиканских претходника, морати да пронађе начин да сарађује са другом страном да би остварио неке од својих циљева.
Преузмите андроид апликацију.
