Predstavnici političkih stranaka koje će činiti novi saziv republičkog parlamenta imaju različit stav o tome da li Srbija treba da se usaglasi sa politikom EU i uvede sankcije Rusiji – jedni se protive i smatraju da bi takvom odlukom Srbija ugrozila vitalne nacionalne interese, drugi – da država treba da se opredeli za takav korak i da ne sme da bude u sukobu sa ostalim evropskim zemljama koje su ekonomski kaznile Rusiju zbog agresije na Ukrajinu.
Argumente za i protiv su sučelili u emisiji Oko na RTS, a predsednica Vlade Srbije i potpredsednica SNS Ana Brnabić primetila je da je polemika o usaglašavanju sa politikom EU i sankcijama Rusiji pogrešno postavljena kada se kreće od stava da Srbija u ovom trenutku mora da se uskladi sa spoljnom politikom EU, i ističe da to mora biti isključivo odluka Srbije.
Brnabić ističe da se ne može očekivati da će Srbija samo jednostavno da se uskladi sa spoljnom politikom EU zato što, podseća, Srbija nije članica EU.
„Da se čitava tema postavi tako da mi treba da imamo samo obaveze, bez da imamo neka prava i neku korist – jednostavno nije u redu“ ,konstatovala je premijerka.
Potpredsednik SPS Dušan Bajatović rekao je da je on lično protiv uvođenja sankcija Rusiji i postavlja pitanje kolika bi u tom slučaju bila ““cena nacionalnog interesa“.
“Šta ako izgubite zaštitnika na istoku, što nije samo Rusija, nego i Kina i Indija, šta ako vas Zapad ucenjuje jer politika Zapada je “treba da uradite sve, a koliko će da košta to je vaš problem. A šta ako treba da promenimo tržište kapitala, a Kosovo i Metohija, a Republika Srpska? “, pita Bajatović.
Potpredsednica Stranke slobode i pravde (S SP) Marinika Tepić međutim smatra da Srbija ne treba da bude izolovana i u sukobu sa celim kontinentom, jer je, kaže, doslovno cela Evropa počela da primenjuje ekonomske sankcije prema Rusiji.
Stav ŠP-a je, kaže, da ukoliko bude potrebno primeniti ekonomske sankcije prema Rusiji, Srbija mora da se opredeli za taj korak.
S druge strane, predsednik Narodne stranke (NS) Vuk Jeremić kaže da do sada nije čuo dovoljno uverljiv argument za uvođenje sankcija i smatra da o tom pitanju treba da se razgovara argumentovano u Skupštini Srbije.
Jeremić smatra da bi negativne posledice uvođenja sankcija, bile ekonomski jako teške, a da bi u političkom smislu to dovelo do stupanja Kosova u UN.
“Kada je reč o moralnim razlozima Srbija, s obzirom na to da imamo to iskustvo, Srbija itekako može da tvrdi da sankcije ne pogađaju one kojima su namenjene već običan narod. Zato Srbija treba da bude principijelno protiv uvodenja sankcija bilo kojoj zemlji“, stav je Jeremića.
Stavove protiv uvođenja sankcija izneli su i predstavnici desničarski orijentisanih stranaka – Demokratska stranka Srbije (DS S), Dveri i Zavetnici, a predsednik DS S Miloš Jovanović smatra da bi Srbija tako ugrozila sopstvene nacionalne interese.
Kako kaže, Srbija bi izgubila saveznika koji joj pomaže da odbrani svoje interese – od KiM, do Republike Srpske, položaja srpskog naroda u Crnoj Gori i kvalifikacije događaja u Srebrenici.
Lider Dveri Boško Obradović, takođe, ne vidi nijedan razloga da uvede sankcije Rusiji kao, kako ističe, jednoj prijateljskoj i saveznickoj zemlji koja je garant KiM u sastavu Srbije, koja podržava opstanak Republike Srpske i sa kojom Srbija ima ekonomske i energetske aranžmane.
Dušan Proroković iz Zavetnika smatra da Srbija ni ekonomnski ni energetski ni politički ne može da profitira ako uvede sankcije Rusiji.
“EU svojim ponašanjem indukuje sve veću i goru krizu i zašto bismo mi sa njima skakali sa tridesetog sprata i još sa njima pevali i pričali kako je to dobra odluka“, kaže Proroković.
Na drugoj strani predstavnik pokreta „Ne davimo Beograd“ koji je na izborima učestvovao u okviru koalicije „Moramo“ koja se zalagala se za „veliki dogovor sa Zapadom“ i ubrzano pristupanje Evropskoj uniji, insistira na stavu da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom EU.
„Koalicija Moramo od početka zagovara da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU, a to obuhvata uvođenje restriktivnih mera koje će opteretiti pre svega Putinov režim, a ne obične građane“, kaže lider ovog pokreta Dobrica Veselinović.
Na pitanje koliko povlašćena cena gasa utiče na odluku Srbije o sankcijama, Bajatović je rekao da Srbija ni do sada nije dominantno uvozila rusku naftu i da ne razume zašto bi Srbija bila kažnjena.
„Što se tiče gasa, u narednih 5-7 godina šta god da bude preduzimala EU, a tim više Srbija, rešenja gasne jednačine bez ruskog gasa nema To nije moguće“, ističe Bajatović. : „Što se tiče gasa, u narednih 5-7 godina šta god da bude preduzimala EU, a tim više Srbija, rešenja gasne jednačine bez ruskog gasa nema To nije moguće“, izrekao je on.
Proroković navodi da kada cena gasa na tržištu fluktuira između 1100 i 1600 dolara, Srbija plaća 270 dolara .
“ Koji će to strani investitor otići iz Srbije kada je tolika cena energenata, kada je jeftina radna snaga, kada na kraju krajeva imate i dostupnost nekim drugim tržištima, ne samo tržištu EU“, rekao je Prorokovi’.
S druge starane, prema rečima Tepićeve u S SP „imaju problem sa neobjektivnim i strastvenim odnosom prema Rusiji“, a da za uzvrat Srbija ima, kako kaže,, „sramotu“ što se nije svrstala među države koje žele ekonomski da kazne donosioce odluka.
Da Srbija treba da gleda sebe i svoju ekonomiju smatra i Obradović i dodaje da nakon ukrajinske krize treba tražiti partnere i na zapadu i na istoku i na severu i na jugu. Ne veruje da bi nas EU kaznila ili nam uvodila sankcije: „Ni do sada EU nije kažnjavala, još manje verujem da bi nama uvodila sankcije jer kao suverena država i nečlanica imamo pravo na svoj stav, ali da li bi bila malo usporena ekonomija, da li bi bilo manje investicija – sve je to moguće. To opet treba videti, ali kad imamo na umu ove razloge zašto ne treba uvoditi sankcije, a ja bih dodao još jedan – ovo nije rat Rusije i Ukrajine, ovo je rat Zapada i Rusije i u tom kontektu bi bilo ispod časti i nedostojno naše istorije da se stavimo na stranu NATO pakta.“
Potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balin Pastor ocenjuje da „Rusi ne bi ni osetili“ kada bismo im uveli sankcije, ali da bismo mi osetili krizu. Vlast, ističe, mora da vodi računa o interesu građaana.
„Naravno da u ovoj situaciji nema crno-bele situacije, zbog toga što je stvarnost mnogo složenija i komplikovanija, ali onda je lako opoziciji da kažu ‘treba da se odlučite na evropskoj strani“, ali ukoliko dođe u zimu do kolapsa za privredu, za građane za to neće opozicija biti kriva, nego vlast“, rekao je Pastor.
Preuzmite android aplikaciju.
