Makroekonomski agregati u Srbiji preneti iz prošle godine su, s obzirom na okolnosti, solidni i zadovoljavajući, a u prilog takvoj oceni govori činjenica da je ostvaren rast od 2,5 odsto i da je fiskalni deficit ispod tri procenta BDP, te da se javni dug nalazi na silaznoj putanji, značajno ispod gornje granice definisane fiskalnim pravilima, izjavio je danas predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović otvarajući 31. Kopaonik biznis forum.
On je naveo da će, mimo ranijeg plana kojim je bilo predviđeno da se predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić obrati u sredu, ona govoriti večeras.
Vlahović je istakao da su Srbiji potrebni dalji napori da se poboljša upravljanje javnim finansijama unapređenjem programskog budžetiranja, boljim sagledavanjem fiskalnih rizika i bitno efikasnijim upravljanjem javnim investicijama.
Prema njegovoj oceni, treba izbegavati jednokratne neselektivne fiskalne intervencije ka stanovništvu i neplanirane druge transfere ka jedinicama lokalnih samouprava i/ili javnim preduzećima, koji su, kako je rekao, u osnovi politički motivisani.
„Tim fiskalnim davanjima se direktno krše principi fiskalne odgovornosti i podrivaju zajednički napori monetarne i fiskalne politike za amortizaciju inflatornih pritisaka, smanjenje inflatornih očekivanja i ponovno zadobijanje poverenja investitora“, rekao je on.
Naveo je da je od suštinskog značaja da se čvrst stav monetarne politike zadrži koliko god je potrebno i da se u kombinaciji sa fiskalnom konsolidacijom ispoštuju ciljani nivoi deficita u srednjoročnom periodu, zadrži silazna putanja duga, obnove fiskalni baferi i održi visok nivo i podigne kvalitet javne kapitalne potrošnje.
Vlahović je dodao da plate u javnom sektoru i penzije ne bi trebalo da se povećavaju mimo dogovorenih fiskalnih pravila.
„Ekonomski izgledi Srbije u ovoj i narednim godinama umnogome će zavisiti od daljeg razvoja geopolitičkih rizika, neizvesnosti oko slabog rasta ključnih trgovinskih partnera, Nemačke, Italije, Francuske, Bosne i Hercegovine pa čak i Kine, moguće nestabilnosti globalnog finansijskog tržišta. Međutim, dominantan uticaj će svakako imati sposobnost buduće Vlade Srbije da identifikuje glavne uzroke sporog rasta produktivnosti rada i faktorske produktivnosti, kao i postojanje političke volje za realizaciju niza strukturnih reformi, što je preduslov za povećanje srednjoročnog rasta GDP-a i približavanja prosečnom standardu EU“, naglasio je Vlahović.
Prema njegovim rečima, pomenute reforme nisu potrebne samo kao uslov za pristupanje Evropskoj uniji, već predstavljaju neophodnu osnovu za bolji učinak i ekonomski prosperitet, kao i osnovu za održivi zeleni rast i istinsku otpornost na potencijalne, velike rizike u budućnosti.
Preuzmite android aplikaciju.
