Vlada Republike Srpske usvojila je 28. izveštaj Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija koji je, u ime Republike Srpske kao potpisnice svih aneksa koji čine Dejtonski sporazum, generalnom sekretaru UN i zemljama članicama Saveta bezbjednosti, uputio predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.
Izveštaj se odnosi na period maj 2021 – oktobar 2022. godine i u njemu, kao i u svojim dosadašnjim izveštajima, Vlada Republike Srpske izražava svoja viđenja o ključnim pitanjima i problemima sa kojima se suočava BiH, a u cilju razjašnjavanja svojih stanovišta članovima Saveta bezbednosti i međunarodne zajednice.
U prvom delu, Izveštaj se bavi rezultatima izbora u BiH održanih 2. oktobra, uključujući uspeh aktuelne vladajuće koalicije u Republici Srpskoj, koji su dokazali podršku birača iz Republike Srpske njenoj energičnoj odbrani Dejtonskog sporazuma.
U ovom delu Izvještaj govori i o izboru dva političara u Predsedništvo BiH koji rade na ukidanju Dejtonskog sporazuma, što je za žaljenje, uskraćivanju predstavljanja Hrvatima u Predsedništvu BiH i nalogu Centralne izborne komisije za ponovno brojanje rezultata izbora za predsednika Republike Srpske.
U drugom delu, objašnjava se zašto je poštovanje Dejtonskog sporazuma od suštinskog značaja za uspeh BiH s obzirom na njenu tragičnu istoriju.
Takođe se konstatuje da mnogi uspešni demokratski sistemi predviđaju regionalnu autonomiju i nacionalna prava. Naglašava se posvećenost Republike Srpske Dejtonskom sporazumu i potreba da međunarodna zajednica i bošnjačko rukovodstvo u BiH prestanu da napadaju Sporazum i prihvate ga kao ključ budućnosti BiH.
U trećem delu naglašava se da bezbednost u BiH nije ugrožena uprkos neodgovornoj retorici pojedinih bošnjačkih političara, te da je uzbunjivanje javnosti zbog bezbednosne situacije u BiH ciničan politički trik.
Takođe se ističe da Republika Srpska dosledno isključuje svako pribjegavanje nasilju i da nema planove za otcepljenje.
Četvrti deo Izveštaja bavi se štetnim posledicama koje delovanje Kancelarije visokog predstavnika (OHR) i dalje ostavlja u BiH.
Objašnjava se po čemu su diktatorska ovlašćenja koja je OHR prigrabio očigledno nezakonita i zašto odluke nemačkog diplomate Kristijana Šmita flagrantno krše Dejtonski sporazum.
U ovom delu navodi se i zašto žestoko odbijanje bošnjačkih stranaka da prihvate Šmitovu odluku pomaže da se razotkrije nelegitimnost OHR-ovih ovlašćenja.
Štaviše, konstatuje se sve veća podrška zatvaranju OHR-a i pozivi OHR-u da se konačno odrekne prigrabljenih diktatorskih ovlašćenja.
Konačno, u petom delu pozdravlja se nedavna odluka Evropske komisije kojom se preporučuje da BiH dobije status kandidata za članstvo u EU i naglašava podrška Republike Srpske evropskim integracijama BiH, prenela je RTRS.
Preuzmite android aplikaciju.
