Након достављеног извештаја Управе царина о извозу Влада Србије одобрила је прерасподелу нереализоване количине уља по издатим дозволама за мај. Допуна одлуке о привременом ограничењу извоза основних пољопривредно-прехрамбених производа неће утицати на снабдевеност домаћег тржишта уљем, тврде надлежни.
„Министарство пољопривреде одобрило је прерасподелу како би се омогућила реализација закључених уговора, имајући у виду да се извоз из логистичких разлога одвија отежано“ наводи се у саопштењу владе.
После прошлонедељног одобрења да се извозницима жита споје тромесечне квоте, што је донело више предвидивости у њиховом пословању, сада је усвојена и иницијатива произвођача и извозника рафинисаног уља. Подсетимо, због наглог и честог поскупљења зејтина (у једном тренутку боца уља појединих произвођача коштала је и до 220 динара) цене су ограничене крајем 2021. Уз брашно, пшеницу и кукуруз, рафинисано сунцокретово уље додато је на листу производа за које се привремено забрањује извоз средином марта ове године, да би у априлу биле уведене квоте. Од 1. маја индустрији је дата могућност да извезу осам милиона литара уља месечно. Удружење „Жита Србије” објавило је недавно да су средином овог месеца залихе рафинисаног и нерафинисаног уља у складиштима биле између 40.000 и 45.000 тона. Складишта уљара била су попуњена од 85 до 100 одсто што, како су објаснили, није добро јер уље које стоји губи своје карактеристике.
Процена стручњака јесте да се ове године очекује род сунцокрета од око 735.000 тона, што је еквивалент око 350.000 тона сунцокретовог уља. Ово је знатно више од домаћих потреба јер се код нас годишње троши између 80.000 и максимално 100.000 тона.
„Значајне су и залихе прошлогодишњег сунцокрета јер су уљаре прошле године набавиле више сировине него што им је било потребно“ изјавила је недавно Сунчица Савовић, директорка тог удружења.
Иначе, управо је ово удружење у протеклом периоду предлагало модификацију квота које би омогућиле бољу организацију логистике, с којом у последње време овај сектор има великих проблема.
Средином ове недеље, с првим откосима, приметна је повећана понуда новог рода пшенице, објавила је у последњем извештају новосадска Продуктна берза. Нови род нуди се с већим процентом протеина, од 14 до 15 одсто. Берзански уговори за пшеницу из 2022. закључени су по цени од 38 динара за килограм, без ПДВ-а, за жито с минимум 15 одсто протеина.
Истовремено, наводе аналитичари, тражња за старим родом жита била је мала иако је оно било јефтиније него протекле недеље.
Преузмите андроид апликацију.