Životi više od milion beba godišnje mogli bi biti spaseni širom zemalja u razvoju ako bi majke dobile pristup jednostavnim, jeftinim zdravstvenim merama kao što su vitamini, lekovi protiv malarije i aspirin, pokazala je nova analiza.
Studija, fokusirana na „tihu katastrofu javnog zdravlja“ beba koje se rađaju premale ili prerano“, dolazi u trenutku kada Ujedinjene nacije upozoravaju da je napredak u smanjenju smrtnosti novorođenčadi i mrtvorođene dece smanjen od 2015. godine, delimično zbog nedovoljno sredstava za prenatalnu negu, preneo je britanski list „Gardijan“.
Autori analize, objavljene u časopisu „Lanset“, procenjuju da bi se svake godine moglo izbeći 476.000 smrtnih slučajeva novorođenčadi i 566.000 mrtvorođenih ako bi se pregršt pretežno prenatalnih mera u potpunosti primenio u 81 zemlji sa niskim i srednjim prihodima.
Globalno, broj neonatalnih smrti beba koje preminu u roku od 28 dana, više se nego prepolovio u tri decenije između 1990. i 2020. godine, sa pet miliona na 2,4 miliona.
Ali širom sveta u razvoju, posebno u podsaharskoj Africi i južnoj Aziji, brojke su i dalje visoke.
Izveštaj UN, objavljen ove nedelje pokazuje da je stopa napretka stagnirala od 2015. zbog smanjenja investicija, pri čemu je svaka godina od tada donosila više od dva miliona smrti novorođenčadi i 1,9 miliona mrtvorođenih (Svetska zdravstvena organizacija ih je klasifikovala kao bebe koje umiru posle 28 nedelje trudnoće).
„Ako želimo da vidimo drugačije rezultate, moramo da radimo stvari drugačije“, rekao je doktor Anšu Banerdži, direktor SZO za zdravlje i starenje majki, novorođenčadi, dece i adolescenata.
Prema njegovim rečima, sada je potrebno pametnije ulagati u primarnu zdravstvenu zaštitu kako bi svaka žena i beba, bez obzira gde žive, imale najbolje šanse za zdravlje i preživljavanje.
Mnoge, ako ne i sve, mere preporučene u nizu tekstova objavljenih u „Lansetu“ već se koriste u zemljama sa visokim prihodima, od pomoći trudnicama da prestanu da puše, do davanja aspirina kada su u velikom riziku od preeklampsije.
Ali oni se ne koriste sistematski na mnogim mestima, posebno u zemljama sa zdravstvenim sistemima pod velikim pritiskom humanitarnih vanrednih situacija, kao što su Avganistan ili Južni Sudan.
Izveštaj UN otkrio je da je manje od 60 odsto žena u najteže pogođenim zemljama imalo tek četiri od osam prenatalnih pregleda koje je SZO preporučila.
Uprkos izazovu, „cena“ sprovođenja mera u 81 zemlji iznosila bi oko 1,1 milijardu dolara, navode autori, što je „delić“ onoga što dobijaju drugi zdravstveni programi.
Uticaj bi, međutim, mogao biti ogroman jer bi moglo potencijalno sprečiti da se 5,2 miliona beba godišnje rode prevremeno, male za gestaciono doba ili sa malom porođajnom težinom.
Prepoznajte ih: Deset znakova da je vaše dete izuzetno nadareno – obratite pažnju na ova pitanja
Preuzmite android aplikaciju.
