Svi pravi vlasnici preduzeća u Srbiji moraju da budu upisani u Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika koju vodi Agencija za privredne registre (APR). Ova obaveza uspostavljena je 31. decembra 2018. godine.
Cilj je usaglašavanje domaćih propisa sa evropskim zakonodavstvom i unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
Prema najnovijom podacima APR-a od 12. oktobra ove godine, 156.631 preduzeće evidentiralo je podatke o svojim stvarnim vlasnicima, što je 90,27 odsto od ukupnog broja obveznika. Drugim rečima svaki deseti obveznik nije to učinio.
APR je do sada podneo 7.500 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv pravnih lica koja nisu evidentirala podatak o stvarnom vlasniku u roku od 15 dana od dana osnivanja.
Kolike su kazne za to? Ukratko od pola miliona do dva miliona dinara za pravno lice, zavisno od vrste prekršaja. Za odgovorno lice u pravnom licu koje je načinilo neki od prekršaja je od 50.000 do 150.000 dinara.
Inače, APR nema podatak za koliko su ovdašnjih preduzeća vlasnici registrovani van zemlje, posebno u poreskim rajevima.
Upitan kako je moguće da evidencija postoji, ali se u 10 odsto slučajeva ipak ne zna ko su stvarni vlasnici, Đera Papa, poreski stručnjak, odgovorio je da to samo znači da zakonski zastupnici tih firmi i udruženja nisu izvršili svoju zakonsku obavezu. Jer, svakog stvarnog vlasnika koji na kraju uvek mora da bude fizičko lice u evidenciju upisuje elektronskim potpisom zakonski zastupnik.
U slučaju d. o. o. stvarnim vlasnikom se smatra onaj koji ima 25 odsto ili više upisanog udela u privrednom društvu, dok se u udruženjima najčešće upisuje zakonski zastupnik kao stvarni vlasnik, pošto tamo nema osnivača nego su članovi.
Na pitanje kako država onda zna koliko se iz takvih firmi ili udruženja krije stvarnih vlasnika, naglasio je da za tih 10 odsto faktički i ne zna, a za ostalih 90 procenata se zna šta je upisano.
„Recimo, u slučaju d. o. o. nije problem znati ko je stvarni vlasnik, jer se vidi po procentu udela u vlasništvu. Međutim, stvarni vlasnik može biti i onaj koji ima odlučujući uticaj na poslovanje firme, a nije čak ni dvadesetpetopostotni vlasnik. To se ipak retko dešava, da se takvi evidentiraju“ rekao je Pap.
Podsetio je da se generalno kao stvarni vlasnik najčešće upisuje zakonski zastupnik.
Preuzmite android aplikaciju.
