Гејминг индустрија у Србији је у протеклој години приходовала 150 милиона евра, у Србији постоји 15 компанија које запошљавају 2.500 људи, и по свим параметрима иде у корак са глобалном гејминг индустријом.
Оно што Србију додатно издваја на глобалном нивоу је то да је у овој индустрији заступљено 30 одсто жена, а важно је нагласити и то да српске компаније развијају техничка решења која се користе у овој индустрији широм света.
Директор Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Привредне коморе Србије (ПКС) Михаило Весовић рекао је да гејминг индустрија у Србији званично постоји од 2017. а годишњи резултати истраживања показују константан раст од 10 одсто, што се очекује и у 2023. години.
Он је истакао ово индустрија која је у порасту и која осим привреде укључује и друге области као што су образовање, а да је додатно важно истаћи и то да окупља велики број стручњака како из технолошког тако и креативног сектора.
„У гејминг индустрији се преплићу креативна индустрија и ИТ и на глобалном нивоу је показала да је растућа и преузима примат у креативним индустријама. Оно што је важно је да Србија има своје значајно место у овој глобалној индустрији“, рекао је Весовић.
Он је нагласио да бављење гејминг индустријом није само игра, и да је ово за Србију важна област у сваком смислу.
„Ми у ПКС желимо да радимо да та перспектива буде до краја испуњена. Да покушамо и да помогнемо законодавцима да отклањају проблеме са којима се суочавају компаниије у овој индустрији, и стимулишемо младе да се баве занимањима у овој области“, рекао је Весовић.
Ове године ће ПКС подржати наступ наших гејмера, односно гејмерских компанија на Међународном сајму Гејмском у Келну, истиче Весовић и то је један од начина да подржи промоција ове индустрије на међународном тржишту.
Извештај о гејминг индустрији у Србији представила је извршна менаџерка Српске гејминг асоцијације (СГА) Кристина Јанковић Обућина и посебно нагласила да је Србија на првом месту по статистици када је реч о уделу запослених жена у овој индустрији.
„Што се тиче прихода, односно продаје игара, игре за мобилне уређаје се и даље највише продају. Број игара које су српске компаније објавиле у претходној години је 51, а чак 94 су тренутно у развоју“, рекла је Обућина.
Када је реч о тржишту највише се продаје у Америци, Немачкој и Великој Британији, али то стандард и за друге глобалне гејминг компаније.
„Као упут за будућност када је реч о образовању, могу да кажем да је за три позиције у овом сектору најтеже пронаћи кадар. То су продуценти, слично као у филмској индустрији, затим стручњаци за аквизицију корисника, и треће – све врсте менаџера“, рекла је Обућина.
У Србији у овој индустрији ради 126 странаца, а сви запослени се у фирмама задржавају дуго, додаје Обућина, просек је пет година и у том смислу је Србија у складу са трендовима у глобалној индустрији.
„Чак 50 одсто чланова планира да шири тимове, и биће отворено 330 нових позиција. Чак 46 одсто наших чланова је запослило студенте, односно дипломце након праксе, а 54 одсто компанија пружа прилику за праксе од којих су 44 одсто плаћене праске и јако често људи остају да раде у тим компанијама“, рекла је Обућина.
Велика већина испитаних за ово истраживање, њих 72 одсто је оптимистична по питању будућности развоја гејминг екосистема у Србији.
„Оно што највише очекују од државе су пореске олакшице, а други најчешћи захтев је обнављање образовног система, односно да мало брже иде у корак са индустријом. Оно што се даље очекује јесте медјународна промоција“, истиче Обућина.
Преузмите андроид апликацију.