Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић изјавио је данас да је веома поносан и задовољан јер је у редовном годишњем извештају о напретку Европска комисија утврдила да је усаглашеност Србије са правним тековинама Европске уније (ЕУ) у области саобраћаја, на високом нивоу односно да је постигнут добар ниво припремљености, саопштило је ресорно министарство.
„Резултат који смо постигли у области саобраћаја посебно је значајан ако се зна да је око четвртина свих правних прописа које усаглашавамо са ЕУ везана за сектор саобраћаја“, рекао је он.
Додао је да бесповратна улагања ЕУ у области саобраћајне инфраструктуре од 2000. године до данас прелазе милијарду евра, укључујући и грант за брзу пругу од Београда до Ниша, што ЕУ чини најзначајнијим партнером Србије.
„Нико осим Европске уније не даје бесповратна средства нашој земљи и ми у Влади Србије тај чин посебно ценимо“, рекао је министар Весић.
Према његовим речима, стратешки циљ Владе Србије је пуноправно чланство у ЕУ, што, како је рекао, за нашу земљу значи и затварање кластера 1, отвореног у децембру 2021. године у оквиру којег су и поглавље 14 – Транспорт и 21 – Трансевропске мреже.
„У том погледу министарство је од почетка мог министарског мандата, посвећено усаглашавању са прописима ЕУ и припреми закона и до краја 2024. ће чак осам закона са европске агенде бити спремно за усвајање у Народној скупштини. Неки од њих су већ прошли владу и чекају скупштинску процедуру, попут Закона о безбедности железничког саобраћаја, док су други у финалној фази и биће спремни до краја године“, истакао је Весић.
Закони које ће Србија да усвоји како бисмо скоро потпуно у области саобраћаја били усклађени са ЕУ су Закон о изменама и допуна Закона о путевима, о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима, о успостављању инфраструктуре за алтернативним горивима, затим закон о железници, о изменама и допунама Закона о ваздушном саобраћају, о жичарама за транспорт лица и о истраживању несрећа у ваздушном, железничком и водном саобраћају.
На Националној транспортној стратегији се интензивно ради а још у прошлогодишњем извештају о напретку је истакнуто да је значајан импулс завршетку овог важног посла дат после 2022. године.
„Након кашњења конзорцијума консултаната који су пре неколико година изабрани на тендеру а који нису урадили посао у уговореном року, Министарство је ангажовало домаћи експертски тим који ће овај посао довршити у року од четири месеца, након чега очекујем усвајање Националне транспортне стратегије у првом кварталу 2025. године“, рекао је он.
Као добру вест је навео то што је Европска комисија препознала амбициозне планове Србије у повезивању са регионом на ТЕН-Т мрежи и завршетак брзе пруге до Суботице, радове на прузи од Ниша до Димитровграда који су почели после много одлагања захваљујући заједничкој комисији која прати све европске пројекте а која је формирана на почетку његовог министарског мандата и у чијем раду учествује и Делегација ЕУ у Србији.
Весић је истакао да су најзначајнији саобраћајни пројекти које финансира ЕУ изградња брзе пруге од Београда до Ниша, реконструкција и модернизација пруге од Ниша до Димитровграда, модернизација пруге Ниш-Брестовац, изградња железничке обилазнице око Ниша, изградња интермодалног терминала у Батајници који је у мају посетио комесар за проширење Оливер Вархеји.
Међу тим пројектима је и ауто-пут мира од Ниша до Мердара, као и рехабилитација око 1.000 километара путне мреже државних путева, уклањање потопљене немачке флоте из Другог светског рата код Прахова и многи други пројекти што ЕУ чини најзначајнијим партнером Србије у области саобраћајне инфраструктуре.
Нагласио је да је циљ министарства на чијем је челу налази потпуна усаглашеност у сектору саобраћаја са прописима ЕУ јер се Србија налази на важним европским транспортним коридорима.
„У спровођењу овог циља неће бити компромиса јер то је интерес Србије да буде потпуно усаглашена са ЕУ у области саобраћаја посебно после нове Директиве за ТЕНТ – Т којом су утврђени европски транспортни коридори и за чију модернизацију и изградњу су први пут изједначене земље чланице ЕУ са европском земљама које још нису чланице у коришћењу европских фондова. ЕУ за своје транспортне коридоре планира да издвоји 500 милијарди евра“, рекао је Весић.
Додао је да Србија ову шансу мора да искористи и да се зато напорно ради у том правцу.
Žiofre: EU u zamahu proširenja, Srbija treba to da iskoristi
Преузмите андроид апликацију.
