Србија не гради ауто-путеве и брзе пруге због рудника него због људи, да би грађани боље живели и били боље повезани, поручио је данас министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић у Скупштини Србије.
Он је истакао да је градња брзих саобраћајница на западу земље планирана одавно, али да се тек са Александром Вучићем ти планови и остварују.
На критике посланице „Србија центар“ Татјане Марковић да се „инфраструктура прави за литијум“, као и да се земља задужује за изградњу путева, Весић је узвратио да се путеви граде за људе и да је циљ Владе Србије да до 2027. године изгради 487 километара ауто-путева и брзих саобраћајница.
„А, овде смо чули како нису потребни путеви и како не треба да се граде зато што неко други пре Александра Вучића, односно они, нису умели да их изграде. Чули смо да 22 километра аутопута Рума – Шабац никоме није потребно. А, неколико година раније имали смо нелегану понуду тадашњег градоначелника Шапца Зеленовића једном канадском инвеститору, који му је нудио концесију и предлагао да се наплаћује 9,5 евра у једном правцу…
Тако су они замишљали да граде путеве“, рекао је Весић.
Навео је да ће 54 километара брзе саобраћајнице од Шапца до Лознице бити завршено до краја године шта год посланици опозиције мислили о томе.
„Очигледно је неки посланици опозиције сматрају да Лозница не треба да има брзу саобраћајницу… Шта ће то њима? Али треба грађанкама и грађанима Лознице. По њима ауто-путеви нису потребни ни Трстенику, ни Врњачкој Бањи, Краљеву, Пожеги… Невероватно. Важно је само да се ништа не ради“, приметио је министар.
Поновио је да ће до краја године бити завршено 166 километара аутопутева и брзих саобраћајница, па ће на мрежу аутопутева бити прикључено Ваљево, Лозница, Пожаревац, Трстеник, Врњачка Бања, Пожега…
„Биће завршено 35 до 40 километара Дунавског коридора, док ће цео правац бити завршен годину и по дана пре рока. До краја године биће завршена деоница Кузмин – Сремска Рача, као први део аутопута Београд – Сарајево. Брза пруга Нови Сад – Суботица биће завршена крајем новембра, годину и по дана пре рока. До 2027. биће завшрен Фрушкогорски коридор, урадићемо 50 километара ’Осмеха Србије’…“, набројао је Весић.
Замерио је и дневном листу Нова на објављивају нетачних информација и о дужини пута „Осмех Србије“, и о вредности будуће брзе саобраћајнице „Карађорђе“, с обзиром да ће се вредност радова на изградњи тог путног правца знати тек када се изради пројекат.
Рекао је и да је новинар овог листа написао да је дужина брзе саобраћајнице “Осмех Србије” 160 км, а да је права дужина 186 км.
Најавио је и да ће ове године почети да се гради брза пруга Београд – Ниш, односно прва деоница те пруге, и завршен тендер за другу и трећу деоницу, како би до половине 2028. године Србија имала брзу пругу ка Нишу.
Весић је указао и да када се узимају кредити, на пример од Европске инвестиционе банке, мора се доказати да се изградњом пута не нарушава животна средина.
„То је нормално и природно, то су стандардне процедуре годинама… Сад чујемо да то има везе са налазиштима јадарита. Нема са тим, него има везе са људима. Путеве и пруге градимо за људе. То је циљ ове владе, да се изгради 480 километара ауто-путева и брзих саобраћајница до 2027. Да људи буду повезани, да могу од Чачка до Београда и од Лознице до Београда за сат и 10 минута. Да пругом од Београда до Суботице путују 70 минута, а од Ниша до Београда 100 минута. То је наш циљ“, поручио је Весић.
Додао је да тамо где има путева и пруга, долазе нове инвестиције, развијају се локални бизниси и туризам, отварају нова радна места и људи могу да остају у свом месту, да у њему живе од свог рада.
„Нико није измислио изградњу ових саобраћајница, планови постоје одавно, само их тек сада неко реализује“, констатовао је министар.
Весић је поновио да ће се реконструисати пруга Рума – Шабац – Лозница, као део пруге Београд – Сарајево.
„Чекамо да у БиХ окончају процедуре како бисмо могли заједно да аплицирамо за средства код ЕУ. То ће бити пруга брзине 120 километара на сат, а то је добро за све грађане тог краја“, рекао је Весић.
Навео је да ће бити продужена и брза саобраћајаница од Лозница до Малог Зворника, у дужини од двадесетак километара.
„Радићемо и пругу Ваљево – Лозница, која је почињана три или четири пута, а сада ће коначно бити урађена. Пробићемо и тунел ’Прослоп’, везу од Љубовије према Ваљеву, који ће знатно убрзати путовање и излазак Ваљева на Дрину, али и приближити Љубовију, Братунац, Сребреницу, Скелане…
Обновићемо и пругу Ваљево – Врбница“, рекао је Весић.
Подсетио је да се већ ради железничка обилазница око Ниша, која је такође одавно планирана, као и деонице пруге Ниш – Брестовац и Ниш – Димитровград, док ће Београд и Скопље заједно аплицирати за средства из Плана раста ЕУ за Западни Балкан, да се брза пруга продужи до Скопља, преко Прешева.
„То су планови које ћемо остварити. Хајде да о томе причамо, где да градимо, а не о томе да нам нису потребне пруге и путеви“, закључио је министар Весић.
Usvojen Integrisani plan za energetiku i klimu, do 2030. godine 45% struje iz OIE
Преузмите андроид апликацију.
