Организација Међународне специјализовање изложбе Експо 2027. убрзаће изградњу новог сајамског простора који ће добити српска престоница, изјавио је министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић.
Он је рекао за Танјуг да се Србија независно од кандидатуре за Експо 2027. припремала за градњу новог сајма у близини будућег Националног стадиона у Сурчину.
Одговарајући на питање шта ће бити са садашњим Београдским сајмом, Весић је навео да је сасвим сигурно да ће Хала 1 бити сачувана, јер је она под заштитом државе, с обзиром да је то прва хала направљена технологијом преднапрегнутог бетона.
Грађевински инжењер и конструктор Бранко Жежељ био је одликован међународним признањима за модел јединствене ребрасте куполе Хале 1 Београдског сајма.
Весић је рекао да ће та хала добити другу намену у будућности и да ће о томе одлучивати држава или локална самоуправа, у зависност од тога коме ће припасти.
Иначе, та хала сада припада Републици, додао је министар.
„Да ли ће бити за догађаје из културе, спорта или друге, то још не знамо, али у сваком случају та хала ће бити очувана јер је историјски културно – историјски споменик, док остале нису“, навео је Весић.
Каже и да сајам никако не може да буде смештен у центар града, због саобраћајне гужве која се ствара током одржавања одређених сајамских манифестација.
Он је нагласио да добијањем прилике да Београд буде домаћини једне овако престижне манифестације, обавезују Србију да радови на изградњи сајма морају да буду убрзани и да он мора бити завршен пре 2027. године.
„Рок је сада јасан, сајам мора бити завршен пре 2027. године, јер ће Србија од 15. маја до 15. августа 2027. бити центар пословног света и то је велика шанса за нашу земљу“ , ркеао је Весић Танјугу.
Истиче да ће се нови сајам налазити на простору који је саобраћајно одлично повезан, прецизније између београдске обилазнице и аутопута „Милош Велики“, у близини Аеродрома Никола Тесла.
„Изградњом брзе саобраћајнице Сурчин – Нови Београд, не само да смо скратили пут за 10 километара и омогућили бржу повезаност у том делу, створили смо и услове за бржи долазак људи и на Експо, али и на нови Национални стадион, као и до свих других објеката који ће бити грађени у њиховој близини“, казао је Весић.
Он је навео да ће на простору предвиђеном за Експо бити изграђена и сва неопходна инфраструктура.
„Ово није само изградња сајма и Националног стадиона, овим се трасира пут у правцу у коме ће се даље Београд развијати“, нагласио је Весић.
Министар је подсетио да на Новом Београду 60-тих година прошлог века осим мочваре, једног пута који је водио ка Земуну и зграда СИВ-а и бившег Централног комитета, као и палате Ушће, није постојало ништа више.
„Значи, свуда се прво праве јавни објекти, а онда се око њих граде резиденцијални, као и објекти образовања… и то је практично пут којим се један град шири. Тако да ћемо једног дана имати развијен Београд у правцу новог сајма и Националног стадиона. Читав онај празан простор који сада имате дуж саобраћајнице Сурчин – Нови Београд биће попуњен и град ће се ширити у том правцу“, истакао је Весић.
На питање да ли ће изградња стадиона и сајма бити стимуланс за привреду, министар је истакао да је свако јавно улагање у грађевинску индустрију додатни стимуланс.
„Сваки динар уложен у грађевинску индустрију се мултиплицира три пута у бруто домаћи производ, јер ви тада ангажујете више људи, више их плаћате, а плаћате и материјале. Ове јавне радове намеравамо спровести у наредном периоду како би подигли грађевинску индустрију која је, иначе, као и свуда у Европи и у Србији у кризи“, казао је Весић.
Он је подсетио и да се први сајам у Београду изграђен 30-тих година прошлог века налазио на месту садашњег Старог сајмишта и да је тај део тада био периферија града.
То место је током Другог светског рата било место страдања, где је више стотина људи изгубило животе, па ту нису могле бити никако настављене сајамске активности, због чега је, како каже Весић, држава одлучила да у послератном периоду изгради нови сајам на месту где се он сада налази.
„Место где је одлучено да се тада изгради садашњи сајам је тада такође била периферија, јер у том тренутку нисте имали ни једну изграђену зграду између бивше железничке станице и фабрике шећера, односно садашње старе шећеране“, казао је Весић.
Он је навео и да су се сада времена променила, да тај део града више није периферија и да првенствено због саобраћајне гужве која се ствара садашњи сајам мора да се измести.
„Људи наменски долазе на сајмове и зато је потребно да постоје добре приступне саобраћајнице. Зато ће нови сајам бити повезан возом, а возом ће бити повезан и аеродром и нови стадион у Сурчину“, казао је министар Танјугу.
Додао је да је планирано и београдски метро да стигне до новог сајма и стадиона, али не са те стране, а у почетку ће до тамо ићи БГ воз и прва линија која ће се радити од Земуна према Сурчину, која ће обухватити центар Сурчина, Национални стадион и аеродром, и у другој фази преко реке Саве она ће прећи до Обреновца.
То је прва линија БГ воза, а са метроом ће моћи да се приђе са друге стране од Бежаније, када буде урађена трећа линија метроа.
PIO Fond: Više od 634.000 penzionera se prijavilo za Penzionerske kartice
Преузмите андроид апликацију.
