„У светлу ове зелене недеље и обележавања два значајна еколошка међународна дана (Међународног дана биодиверзитета и Европског дана паркова) желели смо да на примеру вертикалне баште укажемо на значај урбаних зелених оаза а и биодиверзитета“ – овако нас је дочекао наш саговорник Милана Арамбашић, члан Еколошког Удружења „Зелени Сад“.
Урбани паркови и баште су веома битна компонента у урбанистичком плану развоја града. Служе за побољшање здравља грађана а и уопштено животне средине. Нови Сад красе бројни паркови, који не служе само за сврхе одмора него и у рекреативне и едукативне сврхе, где се одржавају разна спортска такмичења и организују школице у природи.
Такође, неки од њих су споменици природе, и у себи чувају велико богатство биљних и животињских врста. Сем великих паркова, за које би требало обезбедити веће површине што у градским средима често није лак задатак, мање зелене оазе могу у великој мери допринети одрживом развоју града.
Неки од начина на које урбане (вертикалне) баште позитивно утичу како на појединца, тако и на одрживост града су:
- Упијају полутанте, између осталог угљен диоксид и самим тим смањују угљенични отисак града.
- Хладе ваздух и умањују ефекат топлотног острва, у градским срединама које су покирвене бетоном.
- Представљају микростаниште разним врстама инсеката, и на тај начин поспешују биодиверзитет.
- Поспешују сам изглед краја, што може позитивно да утиче не само за становнике, него и туристе који посећују град.
- Учествовање у баштованским активностима има генерално позитиван утицај на физичко а и ментално здравље.
- Могу служити у едукативне сврхе, где млађе генерације уче на конкрентом примеру о биодиверзитету и баштованству.
“Наша вертикална башта је постављена 2018. године, а сваке године обнавља се новим садницама.
Ове године приказује по спратовима биљке које су заступљене у различитим екосистемима, или које имају различиту улогу у природи. Тако су на првој полици биљке које су прилагођене на сушне услове, тзв. сукуленте. На другој полици су лековите и ароматичне биљке, које се свакодневно користе у људској употреби. Трећу полицу представљају украсне биљке које красе наше урбане екосистеме. Четврта, траве које се налазе у степским, травнатим екосистемима, и на петој полици су биљке из шумских екосистема, које су навикнуте на нешто мање осунчане услове. Неке од врста које смо садили, а које бисте и ви могли садити на тераси, или у својој вертикалној башти су: лаванда, оригано, мента, рузмарин, хортензија, љубичице, седум, красула, рододендрон, евонимус и акуба.”
Биодиверзитет је есенцијалан за наш опстанак и сваки организам игра велику улогу у функционисању екосистема.
Не само то, биодиверзитет је одувек био извор и инсипирација многим научним и медицинским открићима. Тренутно смо очевици масовног изумирања врста, где на нивоу свакодневнице многе врсте заувек нестану. На нама је да помогнемо да одржавамо тај деликатан баланс.
Све почиње од препознавања индивидуалне и колективне одговорности, као и едукације. Свако од нас би требало да се информише о еколошким проблемима, и на који начин може да допринесе решавању тих проблема, нпр. подржи институције, организације или иницијативе које се баве заштитом животне средине.
Možete li da pretpostavite koliki procenat Novog Sada je pod zelenom površinom? (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
