Praznik vaskrsenja Hristovog predstavlja temelj i suštinu hrišćanskog načina postojanja, jer Bogočovek, Gospod Isus Hristos, istinski umire za ovaj svet da bi podario ljudskom rodu dar okušanja večnog života, kaže uoči najvećeg hrišćanskog praznika Vaskrsa profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, prezviter Srboljub Ubiparipović.
Ističe da uprkos veoma složenim društvenim i političkim okolnostima u celom svetu, vera u vaskrsenje i vaskrslog bogočoveka Hrista, ne gubi na aktuelnosti već je, kako kaže, svagda aktuelna i “osmišljava i preosmišljava“ svaki period istorije života ljudskog roda, bilo da je reč o vremenima kada nam je manje ili više teško.
„Vreme u kojem živimo pokazuje neophodnost da se što više, podrobnije i pažljivije promišljaju poruke vaskrsenja Hristovog, poruka pobede nad smrću bogočoveka Hrista i poruka da ne postoji prostor za beznadežnost i za bilo kakvo tugovanje. Moramo biti svesni da živimo dvojakim načinom života, na zemlji, ali i kao žitelji nebeske otadžbine. Zato praznovanje najvećeg i najvažnijeg praznika predstavlja početak, sredinu i kraj našeg života, ma u kojoj epohi da živimo“, kaže Ubiparipović.
Dodaje da Vaskrs krase brojne poruke koje su više nego jasne – mir, radost, a pre svega, ljubav Božija i ljubav Hristova koja, kaže, predstavlja polazišnu osnovu za razumevanje Vaskrsa, ali i svih drugih praznika.
“Kao što nas uči jevanđelje po Jovanu, Bog je tako zavoleo svet da je sina svog jedinorodnog dao da, svako ko veruje u njega, ne pogine nego ima život večni. I mi, verujući i ispovedajući tu veru svojim životom, ali pre svega putem bogoslužbenog života u okviru naše crkve, potvrđujemo i ispovedamo da već u ovom životu bivamo dostojni predukusa večnog života i carstva nebeskog, u Hristu, sa Hristom i kroz Hrista“, navodi Ubiparipović.
Citirajući Svetog apostola Pavla da je vera besmislena, uzaludna i bez sadržaja, ako nema vaskrsenja iz mrtvih, Ubiparipović ukazuje da dolazak Hrista na ovaj svet ima jasan cilj, a to je, kaže, tajna krsta i tajna vaskrsenja Hristovog.
„Zapravo, kada svako od nas postaje hrišćaninom ili hrišćankom, kada se krštava i miropomazuje u crkvi Hristovoj, on se svojevoljno i bez zadrške opredeljuje da živi tajnom krsta Hristovog i tajnom vaskrsenja. Tako živimo ceo naš život na zemlji predokušajući carstvo nebesko i svečano proslavljajući sve praznike i sve događaje koje je za nas izvršio Bogočovek Hristos radi nas ljudi i našega spasenja“, kaže Ubiparipović
Dodaje da se praznujući svaki praznik, a pre svega vaskrsenje Hristovo, pravoslavni hrišćani sabiraju u crkvama, hramovima, manastirima na zajedničkim bogosluženjima čiji je vrhunac i cilj sveta liturgija kao, kako kaže, tačka oslonca i „sabirno sočivo“ našeg života.
Pravoslavni hrišćani pozvani su, kaže, da se saberu u svojim hramovima na praznik vaskrsenja Hristovog i da potom, ono što okušaju ili doživljavaju na svetoj liturgiji – pričešćivanje rečju Božijom i pričešćivanje telom i krvlju Gospodnjem, prenesu u svoje domove i u svoje živote.
Preuzmite android aplikaciju.
