Veganizam ili veganstvo, sve je popularnije i u našim krajevima, a zbog specifičnosti načina određivanja šta je „na meniju“ vegana, sve više namirnica nestaje sa tog spiska.
Veganizam se od svog začeća oslanja na etiku i moral kao „kičmu“ svog delovanja. Ne samo da nećete jesti meso, što podrazumeva da je životinja ubijena, već nećete jesti ni med, koji nastaje često veštački forsiranim radom pčela koji rezultuje njihovom smrću.
Kada kažemo forsiranim, mislimo na to da u prirodnom okruženju, svojim prirodnim životom i delovanjem, pčele ne bi mogle da proizvedu ni približne količine meda koje su čoveku potrebne za komercijalnu upotrebu.
Mnogi ne znaju, ali slična situacija je i sa avokadom.
Kako bi polja avokada bila oprašena, prirodna populacija pčela nije dovoljna. To znači da odgajivači avokada moraju da „uvoze“ i nastanjuju pčele gde su im njihove „usluge“ neophodne.
Ta praksa je u SAD prisutna za mnoge druge kulture, pa je tako časopis „Scientific American“ svojim istraživanjem došao do podatka da bi bez selidbe pčela SAD ostale bez trećine svojih useva.
Zašto pčele ispaštaju?
Forsiranje pčela da uzimaju polen i nektar sa velikih površina iste kulture oduzima im benefite raznovrsne ishrane koju inače imaju. U pitanju je sezonska ishrana, pa pčele u ovakvom režimu trpe periode teške gladi, koji se smenjuju periodima viška hrane, navodi „Scientific American“ u svom istraživanju.
Takođe, spajanje pčela sa različitih područja na istom mestu može dovesti do razvoja raznih bolesti i nagle smrti velikog broja pčela.
Isti časopis procenio je da je samo u 2013. godini u Kaliforniji na ovaj način zloupotrebljeno između 30 i 80 miliona pčela.
Ovakva „industrijska“ upotreba pčela baca veliku senku na voćarstvo i povrtarstvo i potencijalno može promeniti perspektivu veganizma.
Osim avokada, ova praksa česta je u uzgajanju badema, ali u velikim industrijskim voćnjacima i povrtnjacima na isti način oprašuju se i jabuke, kruške, borovnice, višnje, bundeve, zelena salata, krastavci, lubenice i slično.
Naravno, nije svaka od navedenih namirnica proizvedena zloupotrebom pčela, ali ukoliko ste vegan i važna vam je etičnost u ishrani, teško je da zaista saznate da li je vaš avokado prouzrokovao smrt stotine pčela.
Na kraju, ostaje vam samo moralna dilema.
Da li je dovoljno da kao vegan uradite svoj maksimum i izbegnete opcije za koje ste sigurni da štete životinjskim vrstama, kao što je med koji je direktan proizvod pčela, ili je licemerno jesti avokado koji je indirektno ubio možda istu količinu pčela kao proizvodnja meda?
Ako pogledamo u začetke veganizma, možemo pronaći neke naznake. Grčki matematičar i filozof Pitagora, svima poznat po svojoj teoremi, prema mnogima začetnik je veganske ishrane. On je verovao u „metempsihozu“, tačnije, da vaša duša nakon vaše smrti može ponovo oživeti u telu svinje, psa, mačke, ili pčele, što bi značilo da kao životinja možete iskusiti sve okrutnosti čoveka. Iz tog pogleda, pčela, ili duša čoveka u telu pčele, ne bi pravio razliku da li je „ubijen“ zbog meda, avokada, badema ili jabuke.
Zato je Pitagora izbegavao hranu životinjskog porekla, a da li „pravi“ vegani danas treba da prestanu da jedu avokado, ostaje na njima.
Danas je Svetski dan veganizma! Kako i gde da proslavite ovaj dan u Novom Sadu?
Preuzmite android aplikaciju.
