Административни одбор Скупштине Србије донео је данас одлуку да се повећа основица за обрачун и исплату плата за председника Републике, народне посланике и именована лица у служби председника и служби скупштине, у складу са Законом о буџету за 2023. годину.
Председник Административног одбора Миленко Јованов подсетио је на данашњој седници да је Законом о буџету прописано да се корисницима буџетских средстава плата повећа за 12,5 одсто од јануара ове године.
Када је реч о основици за обрачун и исплату плате председника, као и посланика, она износи 12.179,53 динара нето, док је основица за обрачун плата за именована лица у служби председника, али и Народне скупштине 4.141,45 динара.
Посланик групе “Уједињени” Јанко Веселиновић оценио је на седници да министри у Србији имају релативно ниске плате, додајући да чак поједини државни секретари имају веће плате од министара.
“У поређењу са окружењем, плате министара су несразмерно ниске, али ту додајем “али”. Бојим се да министри не живе од ових плата”, оценио је Веселиновић.
Уколико имају неку стручност боље им је да се тиме баве, па да буду лекари, професори на факултету јер би, каже Веселиновић, имали веће плате, а мање одговорности.
Како је прокоментарисао, по садашњем стању, да би неко био министар, треба да је “или лопов или луд”, на шта му је Јованов одговорио:
“Ја сам мислио да сте се ви кандидовали на изборима да победите и формирате владу и да будете министри, сад који је разлог, сами сте навели две могућности, па ваљда знате разлог за то”, рекао је Јованов.
Шеф посланичке групе Српски покрет Двери Бошко Обрадовић рекао је да треба да се прикажу упоредна примања посланика, министара и председника на нивоу целе Европе, додајући да су ранија истраживања показала да српски посланици имају најниже плате у региону, а онда и у Европи.
Сматра да се плате државних функционера не повећавају јер се, каже, политичари плаше како би то утицали на њихов рејтинг. Оценио је да је реч о лицемерју.
“Поставља се питање да ли државни функционери са таквим обимом активности и трошкова, примера ради, да поменемо само облачење, могу то да приуште. Колико то кошта? И може ли да све то да се купи од тих примања”, запитао се Обрадовић.
Обрадовић је питао и да ли то значи да државни функционери треба да траже додатне фондове да би допунили примања до реалне висине за нормалан живот, те је у том контексту поменуо могућност корупције.
Он каже да „није нормално“ да председник има плату од око 130.000 динара, сматрајући да се са ниским платама повећава степен корупције.
Обрадовић је рекао и да ће подржати повећање плата уколико се то односи и на запослене у скупштинским службама, а Јованов му је одговорио да хоће и да је већ Законом о буџету то прописано.
Шеф посланичке групе Народне странке Мирослав Алексић каже да ће са повећањем председник имати плату од 150.000 динара, али која је, каже, мања од плата директора појединих јавних предеузећа, агенција, независних тела.
“Нико ме не може убедити да то није демагогија”, рекао је Алексић и додао да, рецимо, директор Поште има око 500.000 динара плату, Заштитник грађана око 400.000 динара, директор Републичког завода за статистику 440.000…
Чланови Административног одбора су данас дали и позитивно мишљење да министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић може да обавља и посао научног саветника у Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду.
Hemofarm dobio priznanje „Najbolji poslodavac” za 2023. u Srbiji, BiH i Crnoj Gori
Преузмите андроид апликацију.
