Трагедија у центру Београда када је ученик од 14 година убио осморо ђака и чувара у Основној школи „Владислав Рибникар” узнемирила је читаву Србију.
Родитељи су остали у шоку и у недоумицама како да препознају знаке незадовољства код своје деце, како да разговарају, велики број питања почео је да се јавља у главама родитеља. Портал Војводина уживо, потражио је савете стручњака, дипломираног психолога, системског породичног психотерапеута, Биљане Василов.
Биљана Василов има 15 година искуства рада у школском систему и у својој приватној пракси бави се психотерапијским радом са одраслима, децом и тинејџерима
Како родитељи могу да препознају знаке да дете има проблеме са социјализацијом у школи?
Василов: Да бисмо препознали да дете има проблем, пре свега је потребно да познајемо и разумемо његово опште функционисање. Први показатељ да постоји значајан проблем које дете мучи дуже време и са којим не може да се самостално избори јесте одступање од уобичајених образаца понашања и емоциооналних испољавања.
Показатељи на које треба обратити пажњу:
- ваше дете је иначе отворено и весело али примећујете да је утихнуло, да је замишљено, тужно, забринуто
- ваше дете које је иначе друштвено и има доста другара, не жели да се са њима виђа и излази
- промена понашања према вама…изненадни налети беса, псовање, викање или супростављење уколико за то нема конкретан разлог а може бити изазвано осећањем беспомоћности због проблема који има у школи
- ноћне море, проблем са успављивањем
- повећан/смањен апетит
- пад самопоуздања као последица социјалног и емоционалног насиља које може да трпи у школи
- повреде на телу које може да има због напада од стране других лица или самоповређивања услед дуготрајног трпљења проблема који се не решава, што дете наводи да створи утисак да је проблем нерешив
- значајан пад у школском постигнућу
- дисциплински проблеми иначе примереног детета
- пад интересовања за школу…дете одбија да иде у школу, бежи са часова, смишља разлоге да не иде у школу
Како хормони утичу на понашање деце у вишим разредима Основне школе?
Василов: Услед великих хормоналних промена, код адолесцената долази до значајних промена на телесном, когнитивном ( сазнајном ) и емоционалном нивоу. Услед бујице промена тинејџери могу бити збуњени, уплашени, узнемирени, љути, забринути. Честе су промене расположења, бунтовништво и супротстављање ауторитетима, тежња ка независности, интензивно заљубљивање…
Како да се поставе родитељи у тој ситуацији?
Василов: Адолесценција је за васпитање нарочито тешка зато што примарну улогу родитеља субјективно мења вршњачка група. Вашем детету постаје најважније или једнако важно шта његови другари мисле, и како се понашају. Некада се вршњачке норме поклапају са вашим породичним али често се дешева и значајно мимоилажење. Како бисте “остали у игри’’ неопходно је да уважите мишљење вашег тинејџера и да преговарате о правилима породичног функционисања. Уколико наставите са системом награда/казна…који је типичан васпитни стил наше средине (“уколико не урадиш то и то…одузеће ти се …обично нешто што дете воли и мотивише га) нећете имати позитивне, дугорочне резултате. Заправо, увредићете своје дете јер на тај начин му поручујете да је и даље мало дете, он/она заправо себе доживљава у већој мери као одраслог. Избегавајте дугачке монологе зато што и они који изгледају да вас слушају, заправо се одмах на почетку искључе а по навици климају главом. Зато…преговарајте….како???
- разговор обављате када нису присутне интензивне емоције
- сваки члан породице износи своје мишљење о конкретном правилу
- услед неслагања, тражи се средње решење са којим сви треба да се сложе…
- без притиска за слагање …неко правило можда захтева више времена како би се дошло до компромиса
- не претерујте са правилима …3-5
- препорука је да се дефинисана правила запишу…испод сви чланови породице потпишу…правила окачите на видно место…
Који су знаци на које треба да обрате пажњу родитељи?
Василов: Показатељи да се ваше дете налази у озбиљној психичкој кризи и да то нису типичне адолесцентске промене су следеће:
- претерана везаност за вршњачку групу нарочито уколико је иста морално проблематична и не уклапа се у систем вредности ваше породице
- нагло и безразложно одустајање од дотадашњих спортских/културних/социјалних активности
- прекомерна употреба технике (интернет, видео игрица, друштвених мрежа) у мери која нарушава дотадашње функционисање детета…пад концентрације, мотивације за учење, социјална изолација
- насилно/агресивно понашање, деликвентно понашање, злоупотреба алкохола и психоактивних супстанци
- преокупација физичким изгледом до мере да се премало/прекомерно уноси храна
- опсесивно прање руку (пречесто прање без функције, црвенило руку, иритираност хемијским средствима)
- самоповређивање (засецање коже ….обично руку и у пределу кукова)
Како формулисати питања родитеља према детету? Како започети разговор, а да се не изазове бурна реакција код детета?
Василов: Иако вам ваши тинејџери на разне начине поручују да желе независност, да буду сами и да их не разумете, штински жуде да их саслушате, разумете и помогнете као што сте и у млађем добу били ту за њих. Разговарајте!!! Сачувајте ритуал разговора у породици тако што ћете:
- имати времена када вас дете пита за савет. Уколико не можете да причате одмах, реците му/јој када можете и нека се тај тренутак обавезно деси
- када приметите да се расположење променило, реците му/јој да то видите и питајте да ли жели да разговара о томе, а ако не жели тог тренутка, не притискајте, напомените му да вам се обрати када буде желело, нагласите да сте ту да га саслушате
- будите припремљени да чујете истину, каква год да је, прихватите ситуацију и решавајте је породично
- охрабрите дете да говори тако што ћете обећати вашу смирену реакцију, потрудите се да тако и буде, нарочито ако сте склони бурним реакцијама и ако их је било у прошлости то може да спречи ваше дете да вам се отвори
- типично питање ‘’како је било у школи? замените свакодневним интересовањем шта је ваше дете усрећило а шта растужило тог дана, на тај начин нормализујете како пријатне тако и непријатне емоције
Како се деца данас социализују у школи?
Василов: Не желим да кажем да је примарни фактор социјализације детета данас дигитални уређај (тв, интернет, друштвена мрежа, тик-ток и др.) али плашим се да је прекомерно заступљен и оно што је највише забрињавајуће заправо не може се објективно измерити његова употреба. Често чујем родитеље који нормализују овај образац наводећи чувену реченицу “Па сви су данас на интернету, сви играју игрице…” истовремено прикривајући фрустрацију личне немоћи да поставе границу и надајући се да се ништа неће лоше десити, да ће само од себе проћи. Али неће проћи, деца неће сама наћи меру, деца немају критички осврт, за то служимо ми, одрасли-родитељи, одељенске старешине, професори, ПП служба, директор школе. Важно је адаптирати се на убрзан развој технологије али исти прилагодити узрасту детета и спречити негативан утицај на његов развој. Истаћи корист технике, едуковати о штетности и поставити границу и контролу поштовања исте.
Како на дете утиче одбацивање (из) групе? У школи, као и на друштвеним мрежама, вајберу и другим апликацијама?
Одбацивање из групе или тзв. социјално насиље јако погађа тинејџере зато што је припадност вршњачкој групи важан у њиховом психо-социјалном развоју и неопходан за изградњу идентитета. Одбацивање може довести до пада самопоуздања, агресивног понашања, анксиозних напада, хроничног страха од одбацивања услед чега дете заузима пасивну позицију, не износи своје право мишљење, приклања се обрасцима које не одобрава, прекомерно удовољава другима, повећава вероватноћу ризичног понашања…
Ако су родитељи кључ, како организовати време са децом?
Василов: Иако тинејџери више нису мала деца, заправо још увек нису ни одрасли у потпуности. Још увек им је јако важна породица, складни односи и њихова емоционална подршка. Не одустајте од одлуке да останете повезани иако је у реду да се ваш тинејџер мало одвоји од вас. Границе су и даље важне, иако се ваш тинејџер буни заправо му граница сведочи да о њему и даље бринете и да га и даље волите, али их постављајте преговарањем. Запослите дете кућним обавезама, немојте му испуњавати сваку жељу, помозите му да постепено изграђује толеранцију на фрустрацију. Интересујте се за вршњаке/другаре вашег детета, упознајте их. Упознајте виртуелни свет детета, ограничите га преговарањем и останите доследни правилу који заједно дефинишете. Пронађите активност у којој заједно уживате и користите је за квалитетно време које ћете издвојити на ваше дете. Пробудите дете у себи и опустите се, тада се најбоље повезујемо са децом, градимо поверење и ослонац за тешке тренутке. Не мислите да немате времена, нађите га и себично га чувајте за своју породицу.
Преузмите андроид апликацију.
