Да би једна фирма имала онлајн продавницу, требало би да има свој сајт, а он мора да буде на неком интернет домену. Основно правило онлајн пословања јесте да тај домен треба да припада фирми.
Велика је грешка да се води на комшију који се разуме у интернет, на колегу из ИТ, који ће да брине о том домену, или на агенцију која ће о истом трошку да региструје домен и направи сајт.
Анализа коју је на 1.000 веб-продавница спровео Национални регистар интернет домена (РНИДС) показала је да је у 21,6 одсто случајева домен на ком је веб-продавница регистрован на физичко лице, не на фирму.
Притом, од свих домена који су регистровани на фирме, осам одсто домена регистровано је на фирму која на сајту није назначена као власник веб-продавнице (врло је могуће да је регистрација домена својевремено препуштена агенцијама које су правиле и сајтове, али домене регистровале на себе, уместо на своје клијенте).
„Само 66 одсто веб-продавница заиста је на домену фирме која је власник те продавнице. Остале фирме развијају своје пословање на туђим доменима, несвесне потенцијалне опасности по свој бизнис. Са друге стране, 87,1 одсто веб-трговаца користи имејл-адресу на властитом домену, што је добро за изградњу поверења са купцима јер, према претходном истраживању РНИДС-а, 79 процената корисника више верује предузећу које користи имејл-адресу на властитом домену него оном које користи бесплатну имејл-адресу (на gmail.com, yahoo.com и сл.)“ наводе из РНИДС-а.
Како објашњавају, пошто „Гугл” у локалним претрагама фаворизује сајтове на локалним, националним доменима, а преко 90 одсто веб-продавница је усмерено на српско тржиште, добро је да се њих 68,9 одсто налази на .rs домену.
То је, објашњавају, добро и из угла купаца, пошто су резултати претходног, већ поменутог истраживања, показали да се сајтовима који послују на домаћем тржишту чак дупло више верује ако су на .rs домену, него ако користе домен .com – (62 наспрам 28 одсто).
Интернет је, наводе из РНИДС-а, постaо наше природно окружење за све, па и за куповину и продају. Према подацима Народне банке Србије, током 2022. је обављено више од 42 милиона трансакција на интернету и купљено је робе и услуга у вредности од 1,2 милијарде евра.
И све то у Србији, у којој многи привредници још увек са неповерењем гледају у те „нове” технологије.
Преузмите андроид апликацију.
