Valensija, treći po veličini grad u Španiji, odiše jedinstvenim šarmom i lepotom, te kao da ne brine mnogo što se nalazi u senci Barselone i Madrida. Ovaj mediteranski grad, u isto vreme miran a i zabavan, visoko se rangira kada se radi o uslovima za život, čemu doprinosi njegova bogata kultura, uzbudljiva gastronomska scena kao i neverovatne zelene površine i plaže.
U Valensiji se život velikim delom odvija na reci Turiji, sa tim što ta reka – više ne postoji, makar ne u gradu. Naime, da bi se grad zaštitio od učestalih poplava, reka je delom isušena, a njen tok preusmeren.
Presudni događaj za ovaj inovativni inženjerski poduhvat bila je velika poplava 1957. godine koja je gradu nanela ogromne štete. Kako bi se sprečile buduće katastrofe, korito je pretvoreno u bujni zeleni i sunčani park koji se proteže kroz celo srce grada. Takozvani Jardín del Turia, postao je omiljeno mesto za šetnje, biciklizam i rekreaciju, a tu se nalazi i nekoliko značajnih gradskih atrakcija.
Na samom ulazu u park dominiraju impresivni arhitektonski poduhvati – Ciudad de las Artes y las Ciencias, remek-delo lokalnog a svetski poznatog arhitekte Santjaga Kalatrave. Ovaj kompleks futurističkih građevina podigunutih uz vodu, uključuje bioskope, planetarijum, operu i pozorište, te šetalište sa vrtom i vidikovcima.
Valensija se ponosi i brojnim drugim značajnim građevinama, od kojih se ističe gradska katedrala. Sagrađena je na mestu nekadašnje džamije, a zidana je vekovima, što je dovelo do toga da se tokom izgradnje pomešaju različiti stilovi kako se moda u arhitekturi menjala.
Ipak, većinom je gotičkog stila, sa neoklasičnim bočnim kapelama. Krase je muzej, bogati italijanske freske iznad oltara, par Gojinih dela u kapeli kao i, tvrdi se, sam Sveti Gral iz kojeg je Hrist pio tokom Poslednje večere.
Još jedan razlog za posetu katedrali je mogućnost penjanja na njen zvonik, El Miguelete. Do gore vodi 207 spiralnih stepenica, a pogled na grad je fanstastičan.
Nezaobilazno mesto je i stara gradska kapija iz 14. veka, Torres de Serranos, koja svedoči o istorijskom nasleđu grada kao mesta borbe i odbrane. Dve hiljade godina duga istorija grada prošarana najrazličitijim uticajima što se i danas lako primećuje.
Osnovali su je Rimljani, 138. godina pre Hrista, dali joj ima Valentia (“hrabra”), i ostavili joj arheološke tekovine koje se i danas mogu obići. Nešto kasnije u grad su stigli Mavri, osvojili ga i zadržali se neometano u njemu preko pet vekova. Od Valensije su stvorili poljoprivredni i industrijski centar, a u tom periodu razvili su se i industrija keramike, staklarski rad i industrije kože.
Mreža sistema za navodnjavanje, koju su prvi instalirali Rimljani, proširena je i usavršena do savršenstva. Prospreritet se nastavio kada su početkom 13. veka hrišćani konačno preuzeli grad. Danas Valensija predstavlja prelepi mozaik svoje burne istorije, koji je dodatno začinjen modernom arhitekturom i urbanim inovacijama.
Srce grada je njegovo staro jezgro – Cuitat Vella. Osim svih znamenitosti, UNESCO baštine, jedna od najlepših stvari koja se može raditi u gradu je lutanje malim krivudavim ulicama, kojih u starom gradu ima na stotine. Većina njih su “oivičene” visokim zgrama koji obezbeđuju više nego neophodan hlad u letnjim danima.
Malo se gradova može takmičiti sa Valensijom kada se radi o veštini spajanja prastarog i modernog u svom starom gradu, tako da se modernizacija dozvoli, ali ne po cenu gubljenja identiteta. Valensija je u isto vreme posebna na oba svoja lica. Moderna umetnička scena oživljava u četvrti Russafa, gde galerije, radionice i kafići doprinose autentičnoj atmosferi kreativnosti.
Valensija je i raj za ljubitelje plaže, sa svojim dugačkim priobalnim pojasom na obali Sredozemnog mora. Plaža Malvarosa nudi savršen odmor od gradske vreve, uz široku peščanu obalu, šetalište i raznovrsne restorane koji poslužuju lokalne đakonije. Jedan od najpoznatijih lokalnih specijaliteta je, naravno, paelja.
Valensija se smatra rodnom kućom ovog tradicionalnog španskog jela, a lokalni restorani nude brojne varijacije ovog ukusnog rižota sa svežim morskim plodovima ili sočnim komadima piletine i zečetine.
Odlična opcija za ukusan obrok je i zatvorena pijaca “Mercado central”. Izgrađena u modernističkom stilu 1928. godine, predstavlja pravu rapsodiju mirisa, pokreta i boja. Štandovi sa plodovima mora nude najraznovrsnije glavonožaca te brojne vrste ribe, dok tezge sa mesom pucaju pod težinom kobasica i gigantskih odrezaka. Voće i povrće je zaduženo za šarenilo, proizvedeno je lokalno i kvalitet je zagarantovan. Ova pijaca je idealno mesto za prezalogajiti par tapasa uz vino.
Autor teksta: N. K.
Preuzmite android aplikaciju.
