Evropska međubankarska stopa Evribor, koja utiče na visinu kreditnih rata građana Srbije, ušla je u fazu usporenog rasta i pokazuje prve znake stabilizacije, izjavio je danas urednik portala za finansije Kamatica Dušan Uzelac.
Na pitanje do kada će evribor rasti, s obzirom da značajno utiče na visinu mesečnih rata, Uzelac je rekao Tanjugu da je evribor berza novca, kao i svaka druga berza i da to zavisi od ponude i potražnje.
Uzelac smatra da smo došli u fazu koja nije baš faza stabilizacije evribora, ali svakako jeste usporavanja njegovog rasta, jer su prethodnih nedelja zabeleženi i kraktotrajni momenti pada, nakon čega bi evribor opet skočio.
„Postoje prvi pokazatelji da smo dotakli nivo stabilizacije i to je ono što je poenta svih fisklanih i monetarnih mera, odsnosno centralnih banaka da nađu zonu balansa, gde može to da se na dugi rok planira. To je ono što nedostaje u finansijama – kada imate nemogućnost dugoročnog planiranja, onda je svima rizik veći i svima će kamate biti veće“, istakao je on.
Evribor je, kako kaže, berza kao i svaka druga.
„Zamislite berzu kukuruza, kada ima kukuruza, cena će biti niža, a kada ga je manje, cena će biti viša. Ustvari ta potražnja za novcem definiše cenu evribora“, objašnjava on.
Ističe da je skoku evribora prethodilo to što je zaustavljena štamparska presa EU, koja je štampala novac, ali ti to što je EU počela da povlači novac iz opticaja, zbog čega je cena novca porasla.
Uzelac objašnjava da evribor, ipak, nema direktne veze sa inflacijom.
„Evribor je ustvari berzanska cena koju definišu banke na EU tržištu, Evribor je tržišna cena i nema veze sa inflacijom i nije direktno povezan sa njom, jer je ona ‘sistemski efekat’ veće količine novca u opticaju“, dodao je on.
Na pitanje do koje mere evribor može da raste, Uzelac kaže da tehnički nema ograničenja, kao i da bi to moglo da bude i 50 odsto, što je ipak nemoguće.
„Kada to zaduženje opterećuje građane i pravi egzistencijalni problem, tada se dešava domino efekat i ljudi odustaju od plaćanja svojih obaveza, ne zato što ne žele, nego suštinski nemaju od čega da plate. I to postaje društveni problem, ali to se neće dogoditi“, rekao je on.
On dodaje da je evribor bio i viši ranijih godina, i do pet odsto, pa je nekim intervencijama centralne banke oboren.
Na pitanje Tanjuga šta to znači za građane, koji su zaduženi u bankama i koliko su njihove rate uvećane, Uzelac je rekao da moramo imati konkretan primer da bismo mogli to da znamo, ali svaki porast evribora od par odsto se direktno manifestuje na ratu.
Zato je evribor i definisan u obračunu rate kredita, dodao je on.
„Najčešće banke evribor ažuriraju na tromesečnom nivou, što znači da se na svaka tri meseca vrši korekcija rate“, naveo je Uzelac i napomenuo da to nije drastično povećanje.
Uzelac navodi primer da je bila računica da kada evribor skoči za jedan odsto, sa dva na tri, taj jedan odsto je za jedan prosečan kredit poskupljenje na primer od 200 evra na 220 evra .
On je rekao da evribor svaki dan varira i da se na dnevnom nivou ažurira, jer banke na dnevnom nivou trguju.
Na pitanje da li postoji mogućnost da građani uđu u zonu opasnosti, da polovinu svoje plate ili trećinu izdvajaju za ratu, Uzelac ističe da smo imali na ovim prostorima scenario „švajcarskih franaka“, gde su građani imali ozbiljne probleme.
To je tada postao društveni problem i rešen je sa političke strane, dodao je Uzelac.
Sud pravde EU pozvao Italiju da raspiše tender za zakup na plažama
Preuzmite android aplikaciju.
