Страх од напуштања не пролази сам од себе; често се крије иза љубоморе, зависности од партнера, потребе за контролом, бурних реакција на повлачење друге особе…
Страх од напуштања је један од облика анксиозности који може снажно утицати на наше емоционалне везе и свакодневно функционисање. Иако се може развити у било ком животном добу, одређени типови личности, као и животне околности, чине неке особе посебно рањивима.
1. Зашто страх од напуштања имају особе које су доживеле трауматичан губитак у детињству
Један од најчешћих корена овог страха налази се у детињству. Напуштање, смрт родитеља, развод или емоционално занемаривање, остављају дубоке трагове. Деца која су рано изгубила осећај сигурности често развију дубоку потребу за контролом и потврдом у везама као одрасли.
2. Људи са несигурним стилом везивања и страх од напуштања
Особе које су у детињству имале родитеље који су били емоционално недоступни, непредвидиви или претерано критични, често развију тзв. анксиозни стил везивања. Ове особе у одраслом добу могу да буду опсесивно привржене, стално траже потврду љубави и боје се да ће бити остављене.
3. Особе које имају ниско самопоуздање
Страх од напуштања често иде руку под руку са ниским самопоуздањем. Људи који дубоко у себи верују да нису „довољно добри“ често верују да ће их други неминовно напустити када их „открију“.
4. Они који су одрасли у дисфункционалним породицама
У породицама где је било емоционалног, физичког или вербалног насиља, дете може усвојити уверење да љубав значи трпљење, напуштање или одбацивање. Као одрасли, овакви људи често несвесно улазе у токсичне односе који потврђују њихова ранија уверења.
5. Људи који брзо улазе и излазе из веза
Појединци који често мењају партнере, а при том траже „оног правог“, могу, парадоксално, патити од интензивног страха од напуштања. Уласком у нову везу покушавају да попуне унутрашњу празнину, али чим осете блискост активира се страх и долази до повлачења или саботаже односа.
Како помоћи себи или другима?
Психотерапија је основни и најделотворнији вид помоћи. Она помаже у разумевању узрока и у мењању токсичних образаца понашања. Подршка блиских особа кроз разумевање и стрпљење има додатну вредност, али не може заменити стручну помоћ. Технике самопомоћи, као што су вођење дневника, свесна релаксација и вежбе самопоштовања, могу помоћи у свакодневном функционисању.
6. Особе склоне перфекционизму и контроли
Они који осећају потребу да све држе под контролом често то раде из страха да ће их други одбацити ако не испуне сва очекивања. Перфекционизам је за њих штит од могуће емоционалне повређености.
Како препознати страх од напуштања код одраслих?
Најчешће су присутне неке од ових особина:
Стална потреба за потврдом љубави и сигурности
Претерано давање себе у везама
Тешкоће у успостављању поверења
Страх од блискости, али и од самоће
Остајање у токсичним везама из страха да не остану сами
Саботирање здравих односа због осећаја да су „сувише добри да би били истинити“.
Зашто је важно препознати овај страх?
Страх од напуштања не пролази сам од себе. Он се често крије иза љубоморе, зависности од партнера, потребе за контролом, бурних реакција на повлачење друге особе… Ако се не препозна и не третира, може водити до озбиљнијих проблема у менталном здрављу: депресије, зависничких односа, поремећаја личности.
Преузмите андроид апликацију.
