Ембарго Европске уније на руску нафту ускоро ступа на снагу.
Неизвесно је, међутим, да ли ће то остварити жељени ефекат.
Штавише, врло је вероватно да ће цене нафте поново да порасту.
Петог децембра ступа на снагу нафтни ембарго Европске уније против Русије. Од тада нафта у Унију неће више долазити морским путем. Осим тога, ЕУ је, заједно са земљама Г7, донела и одлуку о ограничењу цена руске нафте, што ће се примењивати од истог датума.
О тачној висини горње границе цена још увек се преговара. Тренутно се расправља о нивоу између 65 и 70 долара по барелу. У трећој фази, од 5. фебруара 2023, из Русије се више неће увозити ни нафтни деривати.
До руског напада на Украјину Европа је куповала готово половину руског извоза нафте. Немачка је руском нафтом покривала отприлике трећину својих потреба. Због санкција су доставе руске нафте у ЕУ значајно пале.
Које су последице ембарга на тржиште нафте?
Нова напетост на тржишту
У последњих неколико седмица цене нафте су оштро пале због забринутости на светском нивоу. Док су се цене током лета попеле на готово 120 америчких долара, цена брента тренутно је нешто изнад границе од 80 долара. Цена барела (159 литара) сирове нафте тренутно је мања од 74 долара.
Стручњаци за сировине сматрају да ће нафтни ембарго, заједно с кочницом цена, довести до поновног раста цена. „Тржиште нафте вероватно ће се у приличној мери стегнути због смањене понуде нафте из ОПЕК-а плус и предстојећег нафтног ембарга ЕУ против Русије“, предвиђају аналитичари немачке Комерцбанке. Ембарго ће, како очекују, довести следећих месеци до осетне несташице нафте.
Међународна агенција за енергију (ИЕА) процењује да ће, након што ембарго ступи на снагу, ЕУ морати да надомести око милион барела сирове нафте дневно и око 1,1 милион тона нафтних деривата. „Те количине ускоро ће морати да се набављају негде другде, при чему се понуда нафте која није руска неће повећати“, указују стручњаци Комерцбанке. „Очекујемо да ће цена Брент-нафте у наредним недељама поново да порасте на 95 долара по барелу“, каже стручњак за сировине Карстен Фрич.
Залихе дизела ускоро ће бити најниже
За тржиште лож-уља и дизела одлучујући ће бити 5. фебруар 2023. године, када на снагу ступа ембарго на нафтне деривате. Према проценама економиста банке „М.М. Варбург“, више од 14 одсто укупних потреба Немачке тренутно се покрива увозом из Русије. Према информацијама Комерцбанке, још није могуће предвидети да ли ће бити могуће адекватно надокнадити губитак руских испорука.
Политичари се тренутно надају да ће успети да искористе зимске месеце за повећање залиха дизела, како цене на пролеће не би превише порасле након што се потроше залихе. Стручњаци банке „М.М. Варбург“ процењују међутим да ће то највероватније остати само на жељама: „Анализе показују да ће већ у марту залихе дизела бити најниже у историји.“
Према логици тржишта, то значи да ће цене у следећој години да порасту, а с обзиром на значај цена енергената на развој инфлације, то би могао да буде нови подстицај за раст потрошачких цена.
Ефекат ограничења цена
Русија у међувремену покушава да заобиђе ембарго и да за своју нафту отвори нова тржишта. Но, ограничење цена осмишљено је тако да забрањује фирмама за бродски транспорт, осигурање и реосигурање широм света да рукују испорукама руске сирове нафте широм света ако је њена цена изнад постављене границе. Москва са своје стране најављује да неће снабдевати нафтом земље које учествују у ограничавању цена. „Преусмеравање руске нафте на друге купце отежава ограничење цена те нафте које ступа на снагу истовремено с нафтним ембаргом“, оцењују стручњаци Комерцбанке.
Питање је да ли ће очекивана ограничења довести до пада потражње за руском нафтом, кажу стручњаци банке „М.М. Варбург“. Уосталом, како указују, на азијском тржишту постоје атрактивне алтернативе – рецимо Индија и Кина су се последњих месеци појавиле као купци руске нафте: „Кина има другу највећу флоту бродова на свету и могла би да их користи. Индија би такође могла да користи своје бродове као и кинеска или руска реосигураања“, наводе немачки стручњаци.
Има ли Русија алтернативе?
Русија такође тражи начине и да заобиђе санкције и ограничавање цена. Амерички лист „Фајненшел тајмс“ цитира Раела Хардија, извршног директора компаније „Витол“, који каже да ће се Русија све више ослањати на претовар нафте с брода на брод на мору, односно да ће користити тзв „мрачну флоту“ танкера како би се прикрили порекло нафте.
Турска би такође могла да буде „рупа у ембаргу“, јер трговина те земље са Русијом тренутно цвета. Према извештају хелсиншког труста мозгова Центар за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА), Русија је већ користила извоз нафте у Турску како би заобишла ембарго земаља ЕУ.
„Турске рафинерије пружају све на једном месту за извоз руске нафте, тако што рафинишу производе за тржишта која не желе директно да увозе сирову руску нафту или не могу сама да је прерађују“, наводи се у том извештају. Тиме се, како се додаје, ствара нова рута за руску нафту на путу ка ЕУ – преко Турске.
Преузмите андроид апликацију.
