Обнова Саборне цркве Светог Георгија коштаће готово 49 милиона динара (48.968.538), с обрачунатим порезом.
Поступак јавне набавке је завршен и Покрајински завод за заштиту споменика културе посао је поверио предузећу „Кото” из Београда, с тим да ће подизвођач „Арс тера” извести део радовау вредности 20.566.785 динара.
Конзерваторско-рестаураторски радови унутар храма одвијаће се у две фазе и трајаће 300 календарских дана, од увођења одабраних извођача у посао.
Смештена у близини Владичанског двора, Саборна црква Светог Ђорђа главна је епископска црква у Бачкој и као један од најзначајнијих сакралних објеката у Новом Саду представља споменик културе од великог значаја. Током векова црква је прошла кроз бројне обнове, посебно након разарања у бомбардовању 1849. године. Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС из 6. августа 1948. године стављена је под заштиту, а 1991. је категорисана као непокретно културно добро од великог значаја.
Први пут се помиње 1720. године као мањи храм, који је замењен новим. Та црква временом је оронула, због чега је крајем 19. века донета одлука о њеној другој, свеобухватној обнови, прва је била 1851. године. Данашњи изглед Саборна црква добија почетком 20. века, у великој обнови за време владике Митрофана Шевића.
Најстарији споменик
За најстарији јавни споменик у Новом Саду сматра се православни крст од ружичастог мермера у порти Саборне цркве, из друге половине 18. века. Прво је био на углу Магазинског и Лебарског сокака, Змај Јовине и Милетићеве улице – код некадашњег зденца Саве Вуковића, врло декоративног бунара на тадашњој пијаци. Крст, који је 1867. године обновила добротворка Марија Трандафил, премештен је испред Владичанског двора 1910. године, када је уведена трамвајска пруга, а у порти Саборне цркве налази се од 1957. године.
Након што је оштећена у Буни јуна 1849, црква је обновљена од 1851. до 1853. године и по пројекту Густава Шаибе, градитеља из Пеште, подигнут је нов торањ, док су на броду храма отворена два нова прозора. Пошто је оронула, 1902. године уследила је нова обнова, по пројекту Михајла Харминца, архитекте и предузимача из Будимпеште. У нови високи звоник уграђена су звона, наручена у Будимпешти. Током те друге обновe, храм добија нов мобилијар, као и зидне композиције које је насликао Стеван Алексић и иконостас чију је дрвену, резбарену конструкцију урадила радионица „Ретеј и Бенадек” из Будимпеште, док је Паја Јовановић израдио све иконе на иконостасу, укупно 33, и историјске слике изнад обе певнице, „Крунисање Стефана Првовенчаног” и „Свети Сава мири завађену браћу Вукана и Стефана”. Урадио је и две велике иконе на троновима (богородичин – лево, и архијерејски – десно), као и зидну орнаментику.
У порти Саборне цркве налази се иначе најстарији сачувани споменик Новог Сада – Богојављенски крст од ружичастог мермера.
Како се из спецификације Покрајинског завода за заштиту споменика културе објављене на Порталу јавних набавки види, у првој фази конезваторко-рестаураторски радови планирани су на седам зидних слика укупне површине 86,54 метара квадратних, сликаној зидној декорацији у целом храму (1.365,15 квадрата), укључујући и реконструкцију позлаћених елемената зидне орнаментике (15 квадрата). Другом фазом обухваћени су иконостас, тронови (Богородичин, архијерејски и трон у Горњем месту) и горње зоне оплате певница. Предвиђена је рестаурација 33 иконе укупне површине 39,33 квадрата, бојене оплате иконостаса (лице и полеђина), тронова и оплате певница површине 265,22 метара квадратних и позлаћеног дубореза 42,5.
Није згорег подсетити да је израда пројектне документације за конзервацију и рестаурацију иконостаса, мобилијара, слика и зидне орнаментике поверена фими „Студио Д Арт” и Међуопштинском заводу за заштиту споменика културе Суботица, с којима је почетком прошле године закључен уговор вредан 2,7 милиона динара, с ПДВ-ом.
Преузмите андроид апликацију.
