Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da određivanje datuma za ulazak u EU ne zavisi, niti bi smelo da zavisi isključivo od toga da li će se Srbija pridružiti sankcijama protiv Rusije, ali nije isključila mogućnost da se pitanje usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU odrazi na odluku pojedinih članica da Srbiji daju saglasnost za otvaranje novih klastera.
„Određivanje datuma za ulazak u EU ne zavisi, niti bi smelo da zavisi isključivo od tog pitanja. Proces je mnogo kompleksniji i perspektiva članstva se sagledava na osnovu metodologije i ostvarenog napretka u svim klasterima i pregovaračkim poglavljima, a ne samo na osnovu stanja u jednom poglavlju, u ovom slučaju poglavlju 31 – Spoljna i bezbednosna politika, delu klastera 6 – Spoljni odnosi“, rekla je Joksimović za Tanjug u odgovoru na pitanje koliko je izvesno ubrzanje našeg puta u EU ukoliko bi se Srbija pridužila sankcijama Rusiji.
Prema njenim rečima, takva korelacija ne bi mogla biti opravdana.
“EU pitanje usklađenosti može postaviti kao prioritetno i to se može odraziti na saglasnosti država članica za otvaranje novih klastera”, rekla je i dodala da je Srbija spremna da podrži svaku odluku EU koja je u prilog kredibilnijeg i dinamičnijeg procesa pristupanja, pri čemu mora da vodi računa o zaštiti vitalnih nacionalnih interesa, kao što to rade sve članice.
Podsetila je da je Srbija, iako aktivno ne učestvuje u donošenju odluka unutar EU, budući da nije članica EU, politički jasno iskazala stav, saglasan sa stavom EU i naglasila da nismo politički neutralna zemlja, već pridružena zemlja u procesu pristupanja EU.
Kako je navela tu činjenicu i naši građani, ali i brojni, ne bih rekla previše odgovorni političari moraju da znaju i da u skladu sa tim odmervaju svoje izjave.
“Predsednik i vlada su te činjenice potpuno svesni i u odnosu na to veoma promišljeno i pažljivo prilazimo obavezama, kao i pojačanim očekivanjima prema našem strateškom opredeljenju, svesni da vremena nisu laka ni za koga ali da se baš tada moraju donositi odluke koje će, ako ništa drugo, izazvati najmanje štete i dugoročnih posledica za građane i zemlju. Ili po mogućstvu, trasirati dugoročno stabilno pozicionirnje zemlje u narednim decenijama koje će biti izuzetno zahtevne i teške u energetskom, ekonomskom, političkom, socijalnom i zdravstvenom segmentu”, rekla je ona.
Joksimović je dodala da sada očekujemo objavljivanje polugodišnjeg izveštaja o napretku u vladavini prava koji bi Evropska komisija u sredu – 11. maja mogla predstaviti članicama.
Na pitanje gde su sada pregovori o proširenju, budući da je fokus EU na Ukrajini, Joksimović kaže da je eskalacija rata donela nove impulse ideji procesa proširenja uopšte, a pojačano prema zapadnom Balkanu, pre svega u pravcu mira, stabilizacije i podrške integraciji regiona, kao i samom pristupnom procesu, kako bi članstvo u EU imalo održivu dinamiku i realnu vremensku perspektivu.
„Mislim da su sada svi lideri EU postali svesniji značaja kredibilnosti i fer pristupa u sprovođenju politike proširenja EU i njene dinamike, koja treba da bude zasnovana na principu po kojem države kandidati ostvaruju napredak u skladu sa brzinom sprovođenja reformi“, rekla je Joksimović.
Ocenila je da kriza u Ukrajini nosi mnogo izazova, ne samo za nas, već za celu EU i da je zbog toga veoma značajno što smo odgovornim reformskim procesom i zapaženim i nepobitnim rezultatima opravdali status predvodnika procesa proširenja EU u regionu.
Podsetila je da je jedino Srbija prošle godine ostvarila pomak u procesu evropskih integracija – prvi smo nastavili pregovore po novoj metodologiji i time praktično omogućili njenu primenu u praksi, kao putokaz i drugima u regionu.
Taj uspeh Srbije je, kako ocenjuje, svakako važan politički dogadaj za region, jer ostali kandidati i potencijalni kandidati uviđaju da je neophodno pojačati reformske napore kako bi što efikasnije odgovorilo kriterijumima koje nameće nova metodologija.
Ministar poljoprivrede: Naše zalihe žitarica dobre, narod ne treba da brine
Preuzmite android aplikaciju.
