У југозападној Мађарској, а на свега 240км од Новог Сада, у подножју планине Мечек, смештен је наш следећи град побратим – Печуј.
Печуј је седиште жупаније Барања, један од пет највећих мађарских градова, са око 150.000 становника.
Печуј је најпрепознатљивији по производњи светски чувене Жолнаи керамике. Још од краја XIX века, када је у Печују саграђена прва фабрика керамике, до данашњег дана, сачуван је светски реноме у производњи керамике.
Овде можете посетити и музеј Жолнаи керамике, са истакнутим примерцима, историјатом развоја и различитим техникама производње.
Многе грађевине у Печују украшене су са посебном врстом Жолнаи керамике – пирогранитном керамиком, која је изузетно отпорна на спољене услове, а врло је декоративна. Стога се неретко може чути да је цео Печуј својеврстан музеј керамике на отвореном.
Интересантан је податак, да је кров новосадске Катедрале украшен пирогранитном керамиком која потиче управо из нашег братског града.
Осим по керамици, овај град је познат као град богате историје и културе, на чијим се улицама и дан данас огледају трагови оних који су кроз историју њиме владали.
Тај дојам стећи ћете кроз шетњу главном Кираљи улицом, у којој се налази велики број зграда које чувају дух старог времена, попут новосадске Змај Јовине улице.
Недалеко одатле, на главном градском Тргу Сечењи, налази се споменик Јаноша Хуњадија (Сибињанин Јанка), чувеног борца против Турака.
Турски утицај на овај град веома је изражен, имајући у виду дуг период током којег су се задржали на овим просторима. О томе сведочи и један од симбола Печуја – Касим Пашина џамија.
Иако је првобитно ова грађевина представљала католичку цркву, доласком Турака, иста је срушена скоро до основе, саграђена изнова и на њен врх је постављен минарет. Касније са променом владалаца, минарет је склоњен а постављена је купола, на чијем врху се налазе данас и полумесец и крст. Чак и унутрашњост грађевине је испуњена обележјима обе вере. Данас је ова џамија у функцији музеја.
Једна од најлепших цркава у Печују је базилика Светог Петра и Павла. Ова велелепна грађевина потиче из XI века и поседује треће највеће звоно у Европи. Такође, унутрашњост катедрале испуњена је детаљима позлате и оргуљама, стога привлачи пажњу не само верника него и туриста.
Још један од градских симбола јесте археолошко налазиште Cella Septichora, које потиче из IV века.
У оквиру овог простора, под заштитом Унеска, налази се неколико подземних гробница, али и просторија у којима су истакнути историјски експонати из периода изградње.
Ово налазиште, познато као Музеј гробница, има карактеристичан стаклени кров, што целокупној поставци даје посебан утисак.
Сарадња Новог Сада са Печујем
Историјски посматрано, Срби се могу сматрати аутохтоним становништвом Печуја, с обзиром на чињеницу да смо на овом подручју присутни од краја XVII века, са таласом који је донела Велика сеоба Срба.
У периоду од 1918-1921. године српска војска управљала је овим градом и целом Барањом. Потписивањем Тријанонског споразума, српска војска напустила је ову област.
Данас, Срби чине мање од 1% становништва Печуја.
Као место које ће окупљати преостало српско становништво, у Печују је 2015. године саграђена Српска православна црква Светог Андроника и Јуније. Црква је смештена недалеко од центра Печуја.
Иако се број Срба у Печују осетно смањује током времена, српски језик, култура и вера успевају се очувати на овом простору.
Томе доприносе и радијски програми на српском језику, емисије на телевизији и новине на ћирилици.
Осим преплитања историје, градове побратиме вежу и савремене споне.
Формална сарадња Новог Сада са Печујем успостављена је 2009. године. Повељом о братимљењу обухваћен је широк дијапазан области од обостраног интереса: економска сарадња, реализација пројеката, образовање, здравство, социјална заштита, културни програми и манифестације.
Градови побратими носиоци су титуле Европске престонице кулутре.
Нама је ова престижна титула припала ове године, а Печуј је понео 2010. године, заједно са Есеном и Истамбулом.
Током 2017. и 2018. године одржани су Дани Печуја у Новом Саду, током којих су се Новосађани могли упознати са искуством и добробитима које је титула Европске престонице културе донела нашем братском граду. Ове године сами можемо да искусимо живот у Европској престоници културе.
Будући да су братски градови и универзитетски центри своје земље, остварена је и међусобна универзитетска сарадња.
Универзитети градова побратима организовали су узајамне посете, симпозијуме и летње школе.
Универзитет у Печују један је од најстаријих мађарских универзитета, основан средином XIV века. Уједно то је и један од најпрестижнијих универзитета у својој земљи, који нуди висок ниво образовних и истраживачких могућности студентима.
Сарадња братских градова реализована је и кроз спортске сусрете најмлађих генерација у фудбалу.
Учешћем на пословним форумима, сарадња градова побратима пренела се и на област привреде.
Неговањем сарадње са Печујем, доприноси се и јачању добре сарадње наше земље са Мађарском. Кроз ту сарадњу успева се очувати од заборава на тим просторима српски језик, култура и вера, али стварају се и могућности за оба народа да се још боље упознају.
Преузмите андроид апликацију.
