Унија за Медитеран (УфМ), институција која окупља 27 држава ЕУ и још 16 с обала Средоземног мора, упозорава да се ниво мора све више подиже наносећи со на пољопривредна земљишта што би могло да смањи производњу хране и безбедносно угрози земље.
Средоземље је, након Арктика на северу, друго подручје на свету које се најбрже загрева, великим делом захваљујући испуштању штетних гасова.
Граменос Мастројени, заменик генералног секретара УфМ-а, рекао је да се „ниво мора брзо уздиже“.
„Није проблем што долази више воде на копно, као на пример у Венецији, него што је то слана вода. А она значи смрт за пољопривреду“, казао је он у приморском граду Барселони где се налази седиште Уније за Медитеран.
Мастројени, Италијан задужен за енергетику и климатске акције у тој институцији, каже да се „40 посто пољопривреде у медитеранском региону одвија уз обалу“.
„Имамо проблем у подручју делте реке По, али озбиљну претњу представља потенцијална салинизација делте Нила у Египту што би могло угрозити сигурност те велике земље“, изјавио је Мастројени.
Као последица тога, из Египта, земље на северу Африке са 102 милиона становника, могле би кренути миграције гладних и осиромашених људи према европској страни Медитерана.
Мастројени је у новембру био у Египту на конференцији УН о климатским променама где је Медитеран први пут имао свој павиљон како би упозорио на проблеме.
„Досад су медитеранске земље биле подељене у преговорима о климатским променама. Свака је настојала да помогне својој групи земаља у остварењу циљева, али овај пут смо се окупили да решимо заједничке проблеме“, напоменуо је Мастројени.
„Хтели смо да упозоримо да је Медитеран у опасности“, додао је.
Медитеран је, каже, „место богатих и сиромашних људи“.
„Ако се тим местом не управља добро може постати поприште сукоба“, упозорио је он.
Нагласио је, међутим, да се медитеранске земље морају и прилагодити новонасталим околностима.
„За 15 година ће јужна Европа имати климу сличну оној какву има север Африке у задњих 4.000 година. Ко има знање о томе како се бавити пољопривредом у таквим условима? Ко зна како узгајати пољопривредне културе? Ко дакле има технологију и знање?“, рекао је истакавши да је стога неопходна сарадња севера и југа Медитерана.
О тим проблемима расправљаће се 19. маја у Шибенику на 3. Медитеранском пољопривредном форуму (АГРОМЕД), у организацији Института за европске и глобализацијске студије.
UN: Posle 10 godina pregovora postignut istorijski sporazum o zaštiti okeana
Преузмите андроид апликацију.
