UNHCR je pozvao danas na usklađeno, kolektivno delovanje u svetlu novog rekordnog broja prisilno raseljenih u 2022. godini, zbog rata u Ukrajini, sukoba u drugim krajevima sveta i raseljavanja zbog klimatskih promena.
Vodeći godišnji izvešaj UNHCR-a „Globalni trendovi raseljavanja u 2022. godini“, navodi da je broj ljudi raseljenih usled ratova, progona, nasilja i kršenja ljudskih prava dostigao rekordnih 108,4 miliona krajem 2022.
To je za 19,1 milion ljudi više nego prethodne godine i predstavlja najveći porast na godišnjem nivou do sada.
Do povećanja broja prisilno raseljenih, došlo je zbog rata u Ukrajini i izmene u procenama broja izbeglica iz Avganistana, kao i zbog nastavka borbi, posebno u Sudanu.
Uzlazni trend globalnog raseljavanja nastavio se u 2023. godini, u kojoj je erupcija sukoba u Sudanu pokrenula novi egzodus, čime je broj prisilno raseljenih ljudi u svetu dostigao 110 miliona do maja meseca.
„Ove brojke nam pokazuju da neki isuviše brzo srljaju u sukobe, ali veoma sporo nalaze rešenja. Posledice su razaranje, raseljavanje i patnje svakog pojedinca među milionima prisilno raseljenih iz svojih domova,” saopštio je Filipo Grandi, visoki komesar UN za izbeglice.
Od globalnog broja raseljenih, 35,3 miliona su činile izbeglice, ljudi koji su prešli međunarodnu granicu u potrazi sa bezbednošću.
Veći deo, 58 posto ili 62,5 miliona ljudi je raseljeno unutar sopstvenih zemalja usled sukoba i nasilja.
Tokom 2022. godine, glavni pokretač raseljavanja bio je rat u Ukrajini. Broj izbeglica iz Ukrajine skočio je sa 27.300 na kraju 2021. na 5,7 miliona na kraju 2022. godine.
To predstavlja najbrži porast broja izbeglica od Drugog Svetskog rata.
Brojke su takođe potvrdile da zemlje sa niskim i srednjim prihodima , a ne one bogate , pružaju utočište najvećem broju ljudi, bilo mereno ekonomskim parametrima ili udelom u stanovništvu.
Prošle godine finansiranje brojnih kriza raseljavanja i podrška zemljama prijema zaostajale za potrebama, a nastavila su da budu spore u 2023. dok se potrebe povećavaju, saopštio je UNHCR.
„Ljudi širom sveta nastavljaju da pokazuju izuzetnu gostoprimljivost izbeglicama pružajući zaštitu i pomoć onima kojima je potrebna.Ali potrebno je mnogo više međunarodne pomoći i pravednija raspodela odgovornosti, posebno sa onim zemljama u kojima se nalazi većina raseljenih“, saopštio je Grandi.
Dok je ukupan broj raseljenih ljudi nastavio da raste, izveštaj Globalni trendovi takođe je pokazao da oni koji su bili primorani da beže, a mogu da se vrate svojim domovima, to i čine, dobrovoljno i bezbedno.
Tokom 2022. godine, više od 339.000 izbeglica vratilo se u 38 zemalja.
Uprkos tome što je njihov broj niži nego prethodne godine, dobrovoljan povratak bio je značajan u Južni Sudan, Siriju, Kamerun i Obalu Slonovače, navodi se u izveštaju UNHCR.
U međuvremenu, 5,7 miliona interno raseljenih vratilo se svojim kućama u Etiopiji, Mjanmaru, Siriji, Mozambiku i Demokratskoj Republici Kongo.
Prema procenama, 4,4 miliona ljudi u svetu bili su apatridi ili nisu imali utvrđeno državljanstvo krajem 2022. godine, što je dva posto više nego krajem 2021.
Izveštaj Globalni trendovi objavljen je šest meseci pre drugog Globalnog foruma za izbeglice u Ženevi, velikog skupa niza različitih aktera koji tragaju za inovativnim rešenjima za prisilno raseljene ljude i imaju za cilj da povećaju solidarnost sa prisilno raseljenima i njihovim domaćinima, navodi UNHCR.
Preuzmite android aplikaciju.
