Улица Земљане ћуприје добила је име по маленој ћуприји преко канала, сачињеној од кукурозовине, односно снопова кукурозовине и земље преко ње, а којом се улазило у град.
Ћуприја се налазила на пресеку данашњих улица Саве Вуковића и Земљане ћуприје, преко рукавца Дунава који се спуштао све до садашње Улице Матице Српске. Ова улица је једна од ретких која је током своје 300 година дуге историје задржала исти назив.
На малом тргу који формирају улица Земљане ћуприје са улицама Марка Миљанова и Рајковићеве, простирала се “Бара четири крајцара“.
Име „Бара четири крајцара“ настало је због обавезе да сваки власник чамца који је улазио у град преко баре морао да плати четири крајцара.
После 1875. године, тај до јуче мочварни део Подбаре претворен је у пашњаке, а касније је на том месту почела да се ствара прва индустријска зона у Новом Саду.
У Улици Земљане ћуприје у прошлости је увек становала градска сиротиња. То су углавном били надничари и ситне занатлије, који нису имали новца да подигну неке боље куће.
Њихове трошне куће, сачињене од неквалитетних материјала, врло брзо би се урушиле и нестајале, а на њиховом месту подизане су нове.
Куће које се данас налазе у улици Земљане ћуприје зидане су након Буне 1849. године, крајем 19. и почетком 20. века.
Кроз историју свог постојања, ова улица била је дом знаменитих припадника српског народа који су живели или радили у Новом Саду током аустроуграске владавине.
Међу знаменитим житељима ове улице је био и Светозар Милетић. Он се уселио у једну од кућа након што је први пут дошао из Мошорина у Нови Сад.
Након Првог светског рата улица Земљане ћуприје је умало постала улица „црвених фењера“.
Наиме, тадашње власти су желеле да борделе и проститутке преместе из садашњег блока око Улице Арсе Теодоровића, јер су били превише близу центру града.
За потребе нове четврти „црвених фењера“ одабрана је била Улица Земљане ћуприје, али су се грађани побунили.
Из тог разлога је делатност „најстаријег заната“ на крају смештена око Железничке станице, тј. садашње Лиманске пијаце и Улице Ласла Гала.
Од других „знаменитости“ ове улице, ваљало би поменути некадашњу кафану „Пролеће“, данас преименовану у „Лауфер“, једну од најстаријих у нашем граду, а која се налази на углу улица Земљане ћуприје и Милана Ракића.
Ово је једна од ретких преосталих аутентичних кафана у Новом Саду. Ту време као да је стало. Атмосфера је лежерна, ракија се сипа домаћински, а кафа се служи с ратлуком, баш онако како треба.
Иако је стари назив прекречен, на бочној страни куће у којој се кафана налази, још стоји добро знани стари мурал.
Улица Земљане ћуприје налази се у најстаријем делу Новог Сада, Алмашком крају.
Самим тим и она је задржала шарм минулих времена када су улице биле калдрмисане, фењери уместо бандера представљали јавну расвету, а главно превозно средство биле коњскe запрегe. Данас, наравно, нема ни калдрме, ни фењера, ни коњских запрега, али има прича минулих времена, коју ова улица радо прича.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Преузмите андроид апликацију.
