Svaki grad je poput „živog bića“ koje neprestano raste, menja se, razvija i prilagođava.
Izuzetak nije ni Novi Sad, koji je tokom svog viševekovnog postojanja prošao različite urbanističke promene, podizao se iz pepela, menjao svoj izgled, prilagođavao se novim vremenima i potrebama svojih stanovnika.
Današnja Železnička ulica je bila sastavni deo nekadašnje Glavne ulice. Kako je ta ulica vodila ka Kameničkoj adi, odakle se čamcima prelazilo u Sremsku Kamenicu, jedno vreme je nosila naziv Kamenička ulica. Kasnije je ta ista ulica vodila ka železničkoj stanici koja se nalazila na mestu današnje pošte kod Limanske pijace, pa je cela ulica ponela ime Železnička.
Zbog izgradnje novih, širokih bulevara, nekadašnja Glavna ulica je „iseckana“, a njeni nekadašnji delovi postali su ulice, sa sopstvenim nazivima.
Železnička ulica u Novom Sadu, je u toj novoj urbanističkoj preraspodeli iz nekog razloga završila kao „slepa ulica“.
Njene zvanične granice su od ugla sa ulicom Vase Stajića, pa do ulice Maksima Gorkog, gde se završava.
Zbog blizine Matičarskog zdanja, ova ulica najpoznatija je po velikom broju zlatara i prodavnica venčanica.
Iako je konkurencija prilična, posla ima dovoljno za sve. Mnoge buduće mlade su svoje venčanice za svoj najromantičniji dan pronašle upravo u nekom od ovdašnjih salona, dok su buduće mladoženje u nekoj od zlatara iz ove ulice pronašli onaj pravi prsten za svoje izabranice.
Ali nije oduvek bilo tako romantično. Ljubavi je zasigurno bilo, ali je koštala.
Naime, noćni život Novog Sada bio je malo avangardniji od svoje okoline još tokom 19. veka.
Železnička ulica je na vrhuncu svoje noćne slave imala čak 72 kafane i javne kuće. To bio najbliži put od Železničke stanice na mestu današnje Limanske pijace do centra grada, pa je i razumljivo što je ovakav biznis baš tu procvetao.
Što se tiče velikog broja bordela u ovoj ulici, ali i u samom gradu, treba imati na umu činjenicu da je 1893. godine prostitucija u Novom Sadu legalizovana i dobila svoj statut.
Tako je bilo sve dok kralj Aleksandar, nekoliko meseci pred svoju smrt 1934. godine, nije načinio jednu od svojih poslednjih, ali i veoma važnih odluka, te je zbog iskorenjivanja polnih bolesti zabranio ovaj vid zabave i poslovanja, te ga učinio nelegalnim.
Tada su i zatvoreni bordeli koji su se nalazili u ovoj ulici ili su prešli u ilegalu.
Danas ova ulica, odnosno onaj njen deo koji još uvek nosi naziv Železnička, o sebi projektuje sasvim drugačiju sliku, a to je slika mirne ulice koja se ni po čemu ne razlikuje od okolnih.
Kada se krene u šetnju dalje od centra grada, u pravcu Grbavice i Limana, šetnja kroz ovu ulicu vrlo je prijatna.
Poslednja rekonstrukcija Železničke ulice, urađena je 2014. godine. Završetkom tih radova i postavljanjem novog sloja asfalta, osim za odvijanje kolskog saobraćaja, ova ulica postala je funkcionalnija i za kretanje pešaka, zahvaljujući izgrađenim i uređenim pešačkim stazama sa obe strane.
Iako je ova ulica u prošlosti imala burnu prošlost za koju bi mnogi rekli da je sramna, to je njena priča koja je usko vezana i za istoriju Novog Sada i samim tim treba da se ispriča. Kao što smo na početku rekli, grad je živo biće koje se neprestano menja, raste i razvija. Možda se pojave neke nove priče o Železničkoj ulici, a dok se ne pojave, nama ostaje ova.
Ukoliko imate zanimljivu priču o nekoj od novosadskih ulica koju biste želeli da podelite sa ostalim čitaocima, pišite nam na gradskeinfo@gmail.com sa naznakom Moja ulica.
Preuzmite android aplikaciju.
