Почетна > Нови Сад

Моја улица Нови Сад

Улица прича причу: Војвођанских бригада (ФОТО/ВИДЕО)

Улица Војвођанских бригада се налази у делу Новог Сада познатом као Стари град. Иако по габаритима није ни широка ни дугачка, опет је довољно велика да у њу стане читав један солитер, вртић и неке од важних јавних институција. Осим тога, неколико градски аутобуских линија пролази овом улицом.

Улица Војвођанских бригада почиње на раскрсници са улицама Жарка Зрењанина, Мирослава Антића и Стражиловском, у другом делу је пресеца улица Павла Симића и на самом крају излази на улицу Максима Горког. Између два светска рата, ова улица је носила назив Сувоборска, да би након Другог светског рата понела назив, који носи и данас.

Некада је читав кварт у коме се, између осталих, налази и ова улица, била ексклузивна резиденциона зона, резервисана за новосадску индустријску и политичку елиту. Неке од најлепших новосадских кућа се налазе у овом делу града. Нажалост, зуб времена, као и неразумевање за потребу очувања архитектонског наслеђа Новог Сада, довели су до тога да се сада читав кварт, попут неког острва, једва одржава на површини. Зато су зграде у овој улици комбинација старих градских вила са једне стране и модерне градње са друге.

На самом почетку улице, под бројем 2 налази се зграда позната као зграда „Градитељи мостова“.
Фото: Градске инфо

Зграду је на угаоној парцели пројектовао инжењер Стеван Радивојевић, који је између два светска рата у овом делу града изградио неколико вила за потребе новонастале бановинске елите. Стил градње је ар деко, по чему овај објекат одскаче од тада уобичајеног стила модерне, у којем су грађене зграде на подручју Малог Лимана.

По средини зграде налази се степениште, које својом вертикалом дели објекат на два дела, док кроз високи светларник пролази доста светла. У односу на уличну регулацију, објекат је мало увучен, па се испред саме зграде нашло мало места и за скроман травњак.

Фото: Градске инфо

Изнад самог улаза у зграду налази се правоугаони рељеф „Градитељи мостова“, по којем је зграда и добила име.

Мало ниже низ улицу, на броју 14 налази се Вила Штолц, такође саграђена између два светска рата, тачније 1926. године, по пројекту мало познатог пројектанта Микше Баша.
Фото: Градске инфо

Као што јој и име каже, вила је некада припадала породици Штолц, познатим новосадским трговцима машинама и деловима за машине. Њихова велика продавница се налазила између Менратове палате и зграде Нове поште, тачно на траси данашњег Булевара Михајла Пупина.

Пространи објекат изграђен је у стилу сецесије, са полукружним испадом на углу и на средини фасаде. Оно по чему је ова зграда јединствена у граду је јединствен кровни прозор, сав изграђен од дрвета. Осим тога, уз кровну надстрешницу појављују се и јединствене дрвене конзоле и низови квадрата са цветним рељефима у средишту, изведеним у керамици.

Фото: Градске инфо

Улаз у вилу омогућен је кроз два улаза. У самом објекту некада су се налазиле четири собе, салон, велики хол у средишту простора, посебан део куће у којем се налазила девојачка соба, кухиња и остава. У подруму се налазило централно ложиште и просторија за прање веша.

У дворишту куће некада се налазила пространа и лепо хортикултурно уређена зелена површина, са две салетле.

После Другог светског рата, одлуком нових власти, у кућу се уселио партизански генерал Коста Нађ, а после њега је кућа уступљена ПУ „Радосно детињство“, које се и данас ту налази.

Свакако, најпознатија зграда у овој улици је зграда Радничког универзитета, који је крајем 2020. године купила компанија Вега ИТ.
Фото: PrtSc/Facebook/Stare fotografije Novog Sada

За зграду Радничког Новосађане вежу неке од најлепших сећања и најгорих траума.

Од свог оснивања, Раднички универзитет представљао је образовно-културну установу од посебног значаја за Град Нови Сад. Био је угледна институција, која је за више од пет деценија одшколовала више од два и по милиона Новосађана.

Новосадски Отворени Универзитет (Раднички Универзитет “Радивој Ћирпанов”) основан је 20. новембра 1952. године, али је као правни наследник Народног универзитета, који је основан 1919. године, присутан у Новом Саду пуних 90 година.

Током летњег распуста, овде је био организован дневни боравак деце, са креативним радионицама, а у време када је видео-рекордер још био новина и за многе превише скуп да би га поседовали у свом дому, за децу су овде организоване пројекције цртаних филмова са VHS касета.

Пре нешто мало више од 22 године, тачније 6. априла 2000. године, на 12. спрату Новосадског отвореног унивезитета у Војвођанских бригада 7, избио је пожар који се убрзо проширио по згради.
Фото: Дневник/Архива

Том приликом једна особа је изгубила живот, а шест је повређено.

Зграда Радничког универзитета након пожара и започете, па прекинуте реконструкције била је у сталном пропадању, упркос бројним обећањима да ће тај проблем бити решен.

Нерешени имовинско-правни односи спречавали су да објекат буде продат инвеститору који би зграду реконструисао.

Зграда Радничког универзитета коначно је предата у власништво Града Новог Сада и тиме је направљен озбиљан корак у будућност.
Фото: Градске инфо

У склопу четврте индустријске револуције, која се одвија у Новом Саду, отворена је лицитација за продају ове запуштене зграде, након чега је по цени већој од 5,2 милиона евра, припала у власништво компанији ”Вега ИТ”.

Неколико месеци касније, ”Вега ИТ” је објавила и архитектонски конкурс, након чега је јавност представљено идејно решење за изглед тзв. „Плавог небодера“, према пројекту архитекте Лазара Кузманова.

Фото: PrtSc/gradnja.rs

Лазар Кузманов, директор архитектонског бироа „Kuzmanov and partners“ тада је изјавио да је идејни концепт нове архитектуре „Палате Вега Раднички“ управо очување идентитета објекта уз савремену обликовну препознатљивост и коришћење нових материјала и савремених облога.

Пространу парцелу на раскрсници са улицом Павла Симића заузела је зграда коју је 1939. године изградило удружење “Хевра Кадиша”, и у којој је пре Другог светског рата било смештено јеврејско сиротиште и дом за старе, а данас зграду користи Радио телевизија Војводине.
Фото: Градске инфо

Зграда званично припада улици Максима Горког, а улаз у двориште зграде је из улице Војвођанских бригада.

Одмах преко пута налази се бензинска станица „Велика печурка“, својеврстан новосадски топоним, који се задржао још у сећању старијих Новосађана.
Фото: PrtSc/Facebook/Stare fotografije Novog Sada

„Велика печурка“ саграђена је 1976. године, по пројекту архитекте Мирка Стојнића, уз помоћ инжењера Милана Манојловића, а за тадашњи Југопетрол, односно НАП.

У време када је грађен, а и у потоњим годинама, читав пројекат био је права атракција. Необичног и упадљивог дизајна, бензинска станица „Велика печурка“ је на том месту стајала готово четири деценије, иако је у време док је нацрт још био на папиру, струка имала сумње да је тако нешто уопште могуће изградити.

Међутим, 1. септембра 2014. године „Велика печурка“, са својим јединственим дизајном, је отишла у историју. На том месту се данас налази модеран објекат НИС-ове бензинске станице.

Фото: Градске инфо

Иако се бензинска станица званично води на адреси Максима Горког, улаз је омогућен и са њене задње стране, из улице Војвођанских бригада.

У новој згради улице Војвођанских бригада, на броју 24 – 26, смештена је Градска пореска управа Нови Сад.

Ту се налазе шалтери који су отворени за потребе регулисања пореских обавеза грађана, издавање пореских уверења и потврда и сличне послове.

Већ на самом крају улице Војвођанских бригада, налази се Пословни инкубатор Нови Сад. Циљ Пословног инкубатора Нови Сад је да помогне младим фирмама да пронађу свој пут до тржишта.

У простору се налази 20 канцеларија, доступних за изнајмљивање, као и co-working простор.

Осим тога, инкубатор својим корисницима нуди модерно опремљен канцеларијски простор са брзим приступом Интернету. Такође су на располагању и заједничке просторије: сала за састанке и простор за упознавање и дружење.

Поред наведених услуга инкубатор својим корисницима може да понуди и низ других услуга попут: умрежавања, повезивања са истраживачима са универзитета, повезивање са потенцијалним стратешким партнерима, проналажење нових запослених и слично.

Улица Војвођанских бригада, иако је у задњих стотињак година претрпела одређене промене и даље је важна локација, која кроз сачувано сећање и објекте који се у њој налазе, прича историју нашег града.

 

Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.

Ulica priča priču: Bulevar despota Stefana (FOTO/VIDEO)

 

Преузмите андроид апликацију.