Улица Игњата Павласа налази се у најужем новосадском старом језгру града.
Иако није претерано дугачка, у њој су смештени неки од најважнијих објеката, важних за спорт, позориште и музику.
Први објекат од велике важности свакако је Соколски дом, који представља непокретно културно добро као споменик културе.
Зграда Соколског дома подигнута је у периоду између 1934. и 1936. године, по пројекту архитекте Ђорђа Табаковића, на молбу и за потребе новосадског Соколског друштва, а поред Соколског друштва и чланова изградњу су помогли многи дародавци, угледни грађани као и град Нови Сад и Банска управа.
Соколски гимнастички систем настао је у Чешкој 1862. године.
Занимљиво је рећи да су Чеси организацију назвали „Соко“ инспирисани српским народним песмама у којима се ова птица појављује као симбол храбрости и слободе.
Оснивач овог гимнастичког система је др Мирослав Тирш. Соколски гимнастички систем имао је задатак да код младих кроз гимнастичке телесне вежбе развија њихове најбоље особине.
Соколско друштво у Новом Саду је основано 1905 године, и у својој стогодишњој историји, успело је да очува изворне принципе и вредности Соколског (Тиршовог) гимнастичког система насталог у другој половини 19. века.
Др Игњат Павлас био је изузетно заслужан за велики успех и углед Соколског друштва у Новом Саду између два светска рата.
У драматичним догађајима 27. марта. 1941. године, соколи су први изашли на улице Новог Сада, а са балкона Дунавске бановине, пред око 15.000 људи, говорио је др Игњат Павлас.
Након априлског слома, Соколски дом је прешао у руке окупатора и постао дом Левенташа.
За време злогласне рације, јануара 1942. године на обали Дунава, заједно са својим соколима и веслачима, стрељан је и гурнут под лед и др Игњат Павлас.
После Другог светског рата, 1945. године, формирано је Прво Гимнастичко друштво – Нови Сад.
Гимнастика као спортска грана, имала је водеће место у програму друштва, које се брзо развијало како у масовности, тако и у квалитету.
Јануара 1951. године, Соколски дом се предаје на коришћење Првом гимнастичком друштву.
Исте године, Гимнастички савез Југославије, мења име у „Партизан“, па у складу са тим 1952. године и друштво мења име и постаје Друштво за телесно васпитање Партизан I, али и даље негује гимнастичке програме за децу и одрасле, као и спортску гимнастику.
Због тога су терени који се налазе иза зградње Соколског дома Новосађанима познатији под тим називом – Партизаново игралиште.
Целокупну историју Соколског друштва могуће је свакодневно погледати на својеврсној изложби на отвореном.
Наиме, на огради Партизановог игралишта налазе се панели са записом и фотографијама о историјату овог веома важног друштва.
Такође, зграда Соколског друштва у Новом Саду много је познатија под називом Позориште младих, истоименом позоришту које је ту смештено.
Позориште младих основано је 1931. године као Позориште лутака, а потекло је од Соколске секције луткара која је у оквиру Соколског друштва формирана годину дана раније.
Од 1952. године позориште носи име Градско позориште лутака.
Шездесетих година, осим марионета, уводе се и нове врсте лутака – гињол и јавајке, да би 1968.године била одиграна и прва „жива“ представа, те од тада позориште носи свој данашњи назив.
Осим на српском представе су игране на мађарском, словачком, русинском и албанском језику.
У оквиру зграде Соколског друштва смештен је и Дом културе, у којем се одржавају свирке.
Други објекат од велике важности, не само за историју Новог Сада, већ и читавог простора Ex-YU је чувени Студио М (који се званично води на адреси Пионирска 2, иако је фронт зграде орјентисан ка Улици Игњата Павласа, баш као и главни улаз у објекат).
Зграда Студија М саграђена је 1959. године, према пројекту чувеног новосадског архитекте Павла Жилника, уз зграду Радија Нови Сад, који је већ био смештен у бившој згради Дома удружења трговаца (Трговачки Лојд).
У почетку је служила као концертна дворана за концерте класичне, забавне и народне музике, драмске игроказе и представе, различите пригодне догађаје и слично, све док средином шездесетих у Југославији није почео да доминира рокенрол.
Неке од најбољих свирки су одржане у Студију М, а неки од најбољих албума снимљени су у Радију Нови Сад.
Радио Нови Сад је имао два студија у ком су многа велика имена попут ЕКВ-а, Булдожера и многих других снимила познате албуме.
Седамдесетих и осамдесетих година није било бенда у Југославији који није свирао у Студију М.
Нови Сад је некад у том продукцијском смислу био веома занимљив.
Први дани џеза одржани су у Студију М, а чувеном Чету Бејкеру је то био један од последњих наступа у каријери.
Корни група је свој последњи наступ одржала у Студију М, објављен је као дупли албум, једна плоча је концертна, а друга су хитови.
Група Азра је у Студију М својевремено свирала као предгрупа, а Прљаво казалиште и Леб и сол су одржали гомилу својих концерата у том простору.
Први концертни запис Бијелог дугмета икад снимљен настао је управо у Студију М.
Они су тада имали један албум, доста су били неувежбани, али је концерт био одличан, присећају се старији суграђани који су имали прилику да их слушају.
Словеначки Булдожер је снимио свој други албум у Радиjу Нови Сад.
У концертној сали свој први концерт 1980. одржао је млади пијаниста Иво Погорелић.
У овом студију албуме су снимали и ЕКВ, Бајага, „Лабораторија звука“, Звонко Богдан, а Балашевић свој рани хит „Прва љубав“.
Од свих бендова бивше Југославије, само Индекси и група Смак нису никада свирали у Студију М.
Студио М можда јесте изгубио свој прави смисао јер се у њему више не снимају албуми и не одржавају свирке, али остају снимци као сведоци једног времена.
Студио М данас служи као простор за уметничке изложбе.
Уколико вас током шетње центром Новог Сада пут нанесе у улицу Игњата Павласа, обавезно погледајте неку представу у Позоришту младих или свратите на неку свирку у Дому културе.
Ако сте више спортски тип, окупите друштво и одиграјте неку утакмицу на Партизановом игралишту.
За коју год варијанту да се одлучите, нећете погрешити.
Преузмите андроид апликацију.
