Темеринска улица се налази на једном од три главна путна правца, на чијем раскршћу је и настао Нови Сад. Правац Темеринске, преко Темерина водио је царским друмом до Сегедина и даље до Будимпеште.
И ова улица је кроз историју града неколико пута мењала име и то за време окупације, када је име промењено у 13. април 1941. године, да би након ослобођења кратко време понела име Стаљинградска. Након резолуције Информбироа и разлаза са Стаљином, враћено јој је име које је ова улица одувек носила – Темеринска.
На улазу у град код Салајке постојале су две капије, Кисачка и Темеринска, на којима се контролисао промет робе и људи и наплаћивала трошарина.
Када већ помињемо капије за улазак у град, требало би и објаснити да је у то доба ужи центар града био опасан зидинама, а да се у град улазило кроз једну од четири капије.
На самом крају Темеринског пута налазила се једна капија, друга је била на крају Кисачког пута, трећа на крају Руменачког, а четврта на крају Футошког пута. На овим капијама се контролисао промет робе и људи и наплаћивала трошарина.
Некада се на раскрсници Темеринске и Кисачке улице налазио крст, а у овом крају је било и губилиште, где су били вешани преступници.
Тачна локација градског губилишта је била отприлике на месту око данашње Темеринске улице, тачније на левој страни Темеринског пута, на једној узвишици у близини капије за улазак у град.
Дуж Темеринске улице некада су се налазили огласни стубови, изидани од цигли, а на којима су се постављала разна јавна обавештења за грађане, као и рекламни плакати разних предузетника.
Ова улица је једна од ретких која је имала обележја оба карактера града: трговачко-занатлијског и пољопривредног. Дужи део ове улице, гледајући из правца центра, био је претежно грађанског карактера и садржаја, а негде од данашњег железничког надвожњака углавном су се налазиле паорске куће.
У Темеринској улици још у 19. веку била је велика пијаца, на којој се сем поврћа и воћа продавала и стока, живина, нудили се занатски производи, дрво и друго.
Наиме 1850. године у овај део града је из Главног сокака премештена Житна пијаца. Овај потез изазвао је бујицу лоших коментара и жалби грађана, посебно оних који су становали у трговачко-занатлијском делу улице, јер је овај значајан путни правац често био закрчен због пијаце.
Пијачни дани били су уторак, петак и субота, с тим да је главни пијачни дан био петак. Пијаца је са радом, без обзира на годишње доба и временске прилике почињала са радом у пет сати ујутро.
Роба се довозила и истоварала још у току ноћи, а продавци су спавали на тезги или на својој роби у џаковима.
Допремање робе је вршено коњским запрегама, касније возом или лађом. Ко је имао више робе изнајмљивао је носаче који су чекали код станице или на пристаништу. Носачи су имали дрвене двоколице без страница, а тек касније, око 1960-тих година 20. века су се појавили мопеди трицикли.
Они који су имали мање робе, око 30-40 килограма, сами су је носили до пијаце у завежљајима, плетеним корпама, преко рамена или на леђима.
Око 1960-тих година 20. века донета је одлука о забрани препродаје робе, тако да су само произвођачи имали право да продају сопствене производе.
За разлику од садашњих пијаца, млеко се продавало из канти, ракија и вино из буради или балона, а како тада нису постојале расхладне витрине, живина (кокошке, патке, патке, гуске, ћурке) се продавала жива.
Како се Темеринска улица већ налазила на веома важном путном правцу, уз отварање пијаце у једном њеном делу, у ову улицу се слио велики број путника, трговаца и пијачара.
Они умешнији су искористили ту околност, па су дуж Темеринске улице никли многобројни угоститељски објекти.
Крајем 18. и већим делом 19. века, у овој улици је била тако велика концентрација кафана, гостиона и биртија, да је свака четврта кућа пружала неке угоститељске услуге. У једном периоду од 1850. до 1900. године, Темеринска улица је имала 106 кућа, а 27 кафана.
Кафана „Код три круне“, која се налазила на раскрсници са Кисачком и Тргом Марије Трандафил (некадашњег Житног трга), била је једна од познатијих.
Орнамент са приказом Три круне, по којима кафана носи назив, налазиле су се изнад улаза.
Кафану „Код три круне“ посећивали су разноврсни гости, од путника, трговаца, сељака, пијачара, па до добошара и купаца.
У њој се испијало пиво, а служио се надалеко чувени паприкаш, свирала је музика, расправљало се о актуелним темама, политици, препричавали су се градски трачеви, играле су се карте и одржавале су се игранке.
У згради су постојале пространа кафанска сала, посебна сала за ручавање, собе за послугу, кухиња, станови, а у дворишту штале и шупе за кочије.
После Другог светског рата ту је била продавница пољопривредне механизације „Југоаграр“ (касније Агровојводине), а данас је кинеска продавница.
Ствари су се у међувремену промениле, па је данас у овој улици уместо кафана, велика концентрација продавница ауто-делова.
Ово је једна од улица којом су саобраћали трамваји од 30. септембра 1911. до истог дана 1958. године, када је укинут.
Кроз Темеринску је пролазила Линија један, позната као бела линија, а ишла је од Футошке Капије до Темеринске улице.
Траса ове линије је била од бање и болнице дуж Футошке улице, Јеврејске, Змај Јовине поред Владичиног двора и онда Пашићевом улицом и Темеринском до канала, где је био крај линије.
Темеринска улица је одувек представљала важан путни правац. Њен значај се са саобраћајног аспекта значајно увећао изградњом Жежељевог моста, јер се теретни саобраћај слио са моста, преко Венизелосове улице у Темеринску.
Управо у делу где се спајају Венизелосова и Темеринска улица налази се надвожњак који је годинама задавао главобољу возачима.
Наиме, приликом обилних падавина долазило је до плављења пролаза испод надвожњака, што је отежавало или потпуно онемогућавало пролаз возилима, због чега је долазило и до заустављања саобраћаја на овим важним путним деоницама.
Неретко би се десило да неко од возача не примети на време да је пут испод надвожњака поплављен, па би аутомобили остајали потопљени или би се тешком муком извлачили из воде, чија је висина некада била и преко хаубе.
Изградњом новог надвожњака за потребе брзе пруге, проблем са накупљањем атмосферских вода би требало да је решен.
Темеринска улица је једна од оних улица без којих Нови Сад не би постојао, а свој значај за град је кроз векове задржала до данашњих дана.
Због густог саобраћаја и великог броја трговинских радњи које су отворене у некадашњим кућама за становање, према неким критичарима, понела је епитет најружније улице у граду. Међутим, то је само привид.
Свака улица се попут живог бића временом мења, расте, развија, постаје другачија и прилагођава друштвеним приликама.
На месту некадашњих оронулих кућа зидају се модерне вишеспратнице, а цео простор и инфраструктура се том приликом унапређују, како би се унапредио квалитет становања.
Зато ни за једну улицу не можемо рећи да је ружна, оваква или онаква, јер свака од њих има да исприча неку своју причу.
Преузмите андроид апликацију.
