Jedna od možda i najvažnijih ulica u Novom Sadu je ulica Hajduk Veljkova. U ovoj ulici nalaze se neke od najznačajnijih zdravstvenih ustanova i institucija, od velike važnosti, ne samo za Novi Sad, već i za celu državu.
Klinički centar Vojvodine, Urgentni centar Novi Sad, Dečija bolnica u Novom Sadu, Pasterov zavod, Medicinski i stomatološki fakulteti u Novom Sadu i Institut za transfuziju krvi Vojvodine, svi oni nalaze se sa adresom u ovoj ulici.
Ako tome dodamo sportske terene i otvorene bazene Sajmište, ova ulica u pravom smislu te reči mogla bi poneti i naziv ulica Zdravlja.
Na samom početku ulice Hajduk Veljkove nalazi se kompleks zgrada sa klinikama koje pripadaju Kliničkom centru Vojvodine, poznatom još i pod imenom Pokrajinska bolnica.
Na ovom mestu bolnica je osnovana 1909. godine i sastojala se od odeljenja hirurgije, ginekologije i akušerstva, dermatologije i venerologije i internih i infektivnih bolesti i bila je poznata pod imenom Velika gradska bolnica. Kasnije je naziv bolnice promenjen u Glavna pokrajinska bolnica. Od 1977. godine postala je nastavna, osnivanjem Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Sadašnji Klinički centar Vojvodine osnovan je odlukom Vlade Srbije 1997. godine.
Radovi na osavremenjavanju i proširenju ove važne institucije su u više navrata najavljivani, nešto malo se radilo, da bi ponovo bili prekinuti. I tako gotovo tri decenije. Veća ulaganja u rekonstrukciju Kliničkog centra Vojvodine zabeležena su od juna 2016. godine.
Kompletna rekonstrukcija zgrade Klinike za interne bolesti završena je i predata na upotrebu 30. decembra 2020. godine. Objekat koji je rekonstruisan je ukupne površine 5 384 kvadratna metra, a u njemu su smeštene klinike za nefrologiju i kliničku imunologiju, gastroenterologiju i hepatologiju, hematologiju i Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma.
Prilikom otvaranja rekonstruisane zgrade Klinike za interne bolesti najavljeni su i radovi na izgradnji novih lamela B i C Kliničkog centra Vojvodine.
Projekat obuhvata izgradnju dve lamele urgentno-dijagnostičkog centra sa 16 operacionih sala na 33.275 kvadratnih metara i spratnosti P+4, a po završetku radova u ovim objektima će moći da bude smešteno oko 400 ležajeva.
U okviru lamele B i C predviđeni su hirurški blok, jedinica intenzivne i poluintenzivne nege sa ukupno 348 kreveta, 22 kreveta za intenzivnu hiruršku negu, 24 kreveta za poluintenzivnu hiruršku negu i 14 kreveta za jedinicu za transplantacionu hirurgiju u okviru potpuno nove jedinice Kliničkog centra Vojvodine.
Objekat će imati direktnu vezu sa Poliklinikom i Klinikom za interne bolesti, kao i sa Lamelom A, u kojoj je Urgentni centar.
U trenutku pisanja ovog teksta (mart 2023.) radovi se još odvijaju, a kada budu završeni, Novi Sad i Republika Srbija dobiće jedan od najsavremenijih medicinskih objekata, po evropskim standardima.
Sa druge strane ulice nalazi se Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine, poznatiji pod nazivom Dečija bolnica u Novom Sadu.
Početak zdravstvene zaštite dece u okviru bolničke specijalizovane ustanove vezuje se za 1944. godinu, kada je otvoreno Dečje odeljenje u okviru Vojne bolnice. Posle ukidanja Vojne uprave, 1947, Dečje odeljenje ulazi u sastav Pokrajinske bolnice i dobija naziv Dečje odeljenje Pokrajinske bolnice. Godine 1948. Pokrajinska dečja bolnica imala je 65 postelja, jednog lekara specijalistu i 2 lekara opšte prakse.
Veliku zaslugu za osnivanje Dečje bolnice u Novom Sadu imao je dečji lekar Đura Jovanovića, od milošte zvani Kinder Đura.
Za one koji ne znaju, Đura Jovanović Kinder bio je prvi specijalista dečje medicine u AP Vojvodini, koji je utemeljio sistem zdravstvene zaštite dece i omladine u pokrajini. On je bio izuzetno angažovan i na zbrinjavanju siročadi i napuštene dece
Bilo kako bilo, nakon osnivanja Medicinskog fakulteta u Novom Sadu 1963, Dečja bolnica prerasta u Kliniku za dečje bolesti.
Od 1969. godine, Klinika za dečje bolesti i Pokrajinski centar za zdravstvenu zaštitu majke i deteta spajaju se u jednu ustanovu, pod nazivom Institut za zdravstvenu zaštitu majke i deteta, sa sedištem u Hajduk Veljkovoj 10 u Novom Sadu, gde se i danas nalazi.
A kada već pominjemo Medicinski fakultet u Nnovom Sadu red bi bio da napišemo par redaka i ovoj značajnoj i uglednoj instituciji.
Svečano otvaranje Medicinskog fakulteta bilo je 19. oktobra 1960. godine, u slušaonici Srednje tehničke škole, a u prvu školsku godinu bilo je upisano 169 redovnih studenata. Prva doktorska disertacija odbranjena je već 1964. godine.
Sadašnja zgrada Medicinskog fakulteta završena je 1965. godine.
Stomatološki odsek osnovan je 1976. godine, kada su uvedene Studije stomatologije.
Danas je Medicinski fakultet u Novom Sadu visokoškolska ustanova u sastavu Univerziteta u Novom Sadu, koja sprovodi visokoobrazovne studijske programe kao i naučnoistraživački rad u okviru polja medicinskih nauka, polja društveno-humanističkih nauka i polja interdisciplinarnog programa.
„U zdravom telu zdrav duh“, kaže stara izreka, a da bi telo bilo zdravo, jedan od važnih preduslova je vođenje aktivnog stila života, odnosno bavljenje sportom.
U ulici Hajduk Veljkovoj nalaze se Sportski centar ,,Sajmište”, ukupne površine 56.598 m2. Objekti Sportskog centra ,“Sajmište“ su: automatska kuglana sa četiri staze, vazdušno strelište, upravna zgrada, otvoreni bazeni, otvoreni sportski tereni, montažna hala za mali fudbal i košarku, ugostiteljski objekti, poslovni prostor, reklamne površine, parking i slobodne zelene površine.
Što se otvorenih bazena tiče, ovaj na Sajmištu je vrlo omiljen među Novosađanima, jer osim velikog (tzv. olimpijskog) bazena, postoje i dva manja, od kojih je onaj najmanji (tzv. brčkavac) namenjen najmlađim Novosađanima.
Velika zelena površina i stabla koja prave „debelu ‘ladovinu“ učinili su da ovo kupalište posećuju sve generacije. Zanimljivo je da poslednjih godina, tokom vrelih letnjih meseci, stariji sugrađani više preferiraju i dolaze na ovaj bazen, dok oni mlađi češće idu na bazen na SPENS-u.
Sa sportskih terena u okviru Sportskog centra „Sajmište“, a koji se nalaze preko puta bazena, su potekli mnogi veliki sportisti i reprezentativci iz našeg grada.
U drugoj polovini ulice Hajduk Veljkove smešten je Novosadski Sajam, najstarija sajamska kuća u Srbiji.
Sajamske izložbe koje se ovde organizuju su međunarodnog karaktera i uvek privuku veliki broj izlagača i posetilaca. Novosadski sajam je od velikog značaja za turističko – privrednu granu grada, a u gradsku kasu se u danima kada traje neka od sajamskih izložbi sliju značajna sredstva. Osim toga, i privatni sektor značajno profitira, a posebno hoteli, hosteli i restorani.
Ranije su se sajamske izložbe održavale na prostoru kod Šumadijske ulice, a na novoj lokaciji, u Hajduk Veljkovoj ulici, gde je sajam i danas, održavaju se od 1940. godine.
Godine 1948. u Novom Sadu je održana prva zemaljska poljoprivredna izložba ondašnje Jugoslavije, koja je imala više od 80.000 posetilaca. Te izložbe organizovane su do 1951. godine.
Tada je Sajam prerastao u opšte jugoslovensku komercijalnu ustanovu, s novim, zaštitnim znakom, a 1954. obavljena je specijalizacija Novosadskog sajma, tako što su jesenji postali poljoprivredni, a prolećni zanatsko-industrijski. Od 1958. godine najčuveniji od svih sajmova – Poljoprivredni sajam.
Tokom godina proširivan je sajamski sadržaj, pa se danas održavaju Sajmovi automobila, turizma, sporta, konjarstva, lova, ribolova, medija, mode, knjiga, energetike, zlatarstva, časovničarstva i mnogi drugi.
Ulica Hajduk Veljkova je zbog medicinskih ustanova i ostalog sadržaja nezaobilazna stanica ne samo Novosađana, već i ljudi iz drugih gradova naše zemlje, ali i stranih država.
Radovima koji su izvršeni tokom 2022. godine, deo Hajduk Veljkove ulice (od Ulice Novosadskog sajma do Bulevara kralja Petra I) dobio je novi asfalt.
Bilo da ste u potrazi za izlečenjem ili da ste došli da naučite kako da lečite, da ste došli da se rekreirate ili da posetite neku sajamsku manifestaciju, ulica Hajduk Veljkova je nezaobilazna stanica.
Ukoliko imate zanimljivu priču o nekoj od novosadskih ulica koju biste želeli da podelite sa ostalim čitaocima, pišite nam na gradskeinfo@gmail.com sa naznakom Moja ulica.
Preuzmite android aplikaciju.
