Почетна > Нови Сад
Моја улица Нови Сад

Улица прича причу: Футошка улица

Данашња Футошка улица у Новом Саду настала је након досељавања великог броја Немаца из Београда, око 1738 – 39. године.
Фото: Градске инфо
Име улице се мењало у складу са тренутним политичким дешавањима и историјским догађајима

Првобитно име ове улице је било Осечка улица, да би касније, када је Нови Сад добио статус слободног града, нова градска управа дала нови назив – Футошка улица.

Међутим, то није био коначан назив ове улице. И она је више пута кроз историју града мењала назив, у складу са политичким дешавањима и историјским догађајима.

Име Футошка улица је остало све до 1930 -тих, када је промењена у Краља Петра II, заједно са Јеврејском улицом. У периоду од 1941. до 1944. године звала се Rakoczy Ferenc II utca, Futaki ut, а од 1944. до 2000. године Улица ЈНА, од Трга слободе све до Касарне на Футошком путу, а одатле најпре Булевар Едварда Кардеља, па касније Булевар револуције. 1990-тих враћени су називи Јеврејска и Футошка улица и Футошки пут.

Фото: Градске инфо

Назив Футошка улица настао је због тога што је саобраћај са Футогом знатно оживео, пошто су становници суседног места долазили на новосадску пијацу и ту продавали своје пољопривредне производе и снабдевали се занатско-трговинском робом.

Модеран развој улице почео је тек крајем 19. века

У овој улици је тек крајем 19. века дошло до зидања лепших и модернијих зграда. До тада су се у њој налазиле трошне приземне тршчаре.

Прва кућа на спрат у овој улици подигнута је у другој половини 19. века и у њој је била смештена прва права градска болница.

Фото: Градске инфо

Велика градска болница, данас Клинички центар Војводине, је изграђена 1909. године, са одељењима за хирургију, гинекологију и акушерство, дерматовенерологију, интерну медицину и инфективне болести.

Од некадашњих знаменитости ове улице, а које и данас постоје ту су Рокова црква из 1801. године, која се налази поред ОШ „Бранко Радичевић“, као и бивша Мађарска католичка гимназија, а данашња Електротехничка школа.

Фото: Градске инфо
“Сквотовање” у касарни “Др Арчибалд Рајс”

У овој улици се налази и касарна „Др Арчибалд Рајс“ (некада “Маршал Тито”) изграђена 1894. године, за потребе жандармеријског и пешадијског пука, након што је град експроприсао земљиште футошког грофа Котега за изградњу.

Фото: Градске инфо

Током прохујалих времена у овој касарни су биле смештене четири војске: Аустроугарске царевине, Краљевине Југославије, окупациона Мађарска и војска комунистичке Југославије.

Данас је ова зграда напуштена, а остаће занимљива прича како је својевремено “покушана” њена пренамена.

Наиме, 22. децембра 2011. године, на некадашњи Дан Југословенске народне армије, група од око 200 грађана и чланова невладиних удружења “провалили” су у напуштену касарну, са циљем да је претворе у дом невладиних организација.

За то нису добили дозволу Војске, али су ипак започели “велико спремање”. Како су тада објаснили, “великим спремањем” желели су да покажу како ће касарна изгледати када једног дана буде претворена у дом невладиних организација. Ову своју акцију су назвали “сквотовање”

Мало је рећи да Војска није имала разумевања ни за сквотере, ни за сквотовање, па их је из објекта уклонила.

Футошка пијаца – за сваког понешто

Футошка пијаца је свакако једно од важних новосадских топонима.

Настала је онда када је један део Зелене пијаце пренет из Главне улице на место непосредно поред данашње пијаце, али се оно налазило на самој Футошкој улици.

Фото: Градске инфо

Током кризних година ’90-их, ова пијаца је било место снабдевања за већину Новосађана, јер је ту по повољним ценама могла да се купи разноврсна роба, од страних чоколада до фирмиране гардеробе.

За време хиперинфлације овде је и страни новац био роба која се куповала, пре него што цела месечна плата буде обезвређена.

Цигарете, којих у продавницама углавном није било, овде не само да су увек могле да се нађу, него је и понуда била за свачији џеп – од „крџе“ до златног Марлбора.

Са отварањем модерних тржних центара и повећањем животног стандарда, ова пијаца је мало изгубила на атрактивности, али је и данас добро снабдевена и посећена.

У типично новосадском сленгу, назив за Футошку пијацу је – Футаја.

Јодна Бања и Футошки парк

Почетком 20. века, тачније 1908. године, ту је подигнуто једно купатило и болница, а то је данас простор данашње Јодне бање и Футошког парка. Јодна бања настала је случајно, приликом бушења артешког бунара за потребе снабдевања града пијаћом водом.

Фото: Градске инфо

Тада је избила топла, минерална, јодна вода, температуре 24,6°С, чија је лековитост касније анализирана и потврђена.

Почетак рада Варошког јодног купатила, као организоване здравствене установе, када је добила одобрење за почетак рада и статус лековите бање, сматра се 1910.

Футошки парк грађен је за потребе Јодне бање и са њом чини јединствену целину.

Стални станари овог парка су поједине врсте птица, веверице и водоземци.

У југозападном делу парка налази се плитко језеро које се напаја атмосферском и подземним водама.

Фото: Градске инфо

Футошки парк и Јодна бања 1986. године добили су статус споменика културе.

Трмавајска линија

Ово је једна од улица којом су саобраћали трамваји од 30. септембра 1911. године до истог дана 1958. године, када је укинут овај вид јавног превоза.

Овде је пролазила Линија један, позната као бела линија, од Футошке Капије до Темеринске улице. Ова линија је ишла од Јодне бање и болнице дуж Футошке улице, Јеврејске, Змај Јовине поред Владичиног двора и онда Пашићевом и Темеринском до канала, где је био крај линије.

Данас ова улица представља један од најважнијих путних праваца, којом пролазе бројне аутобуске линије и слива се густ саобраћај.

Оно што већина Новосађана не зна је да се ова улица завршава код раскрснице са Булеваром Европе, а да од те раскрснице па надаље према Ветернику почиње потпуно друга улица са сличним називом – Футошки пут.

Ulica priča priču: Bulevar Mihajla Pupina

 

Преузмите андроид апликацију.