Nastanak Fruškogorske ulice usko je vezan za nastanak kvarta Liman u Novom Sadu.
Istorijat ovog kvarta je poduži, a prvi put se spominje 1764. godine kao Veliki Liman, koji je delom bio i na teritoriji današnjeg naselja. Prostirao se od Futoške šume, sve do ulica Alekse Šantića, Lasla Gala i Železničke.
Sa sanacijom Limana počelo se 1922. godine. Na prostoru iza železničkog nasipa i pruge koja se nekada prostirala celom dužinom današnjeg Bulevara cara Lazara, gradska uprava je u međuratnom periodu jeftino delila placeve za izgradnju kuća.
To su bile pretežno prizemne kuće sa prostranim dvorištima i baštama. Građani su se vodom snabdevali iz nekoliko javnih česmi, kanalizacija nije postojala, a opasnost od podzemnih voda bila je stalna.
Uprkos tim nevoljama, naselje se širilo, a broj stanovnika dostigao je oko 2.600. Osnovna saobraćajnica u naselju bila je Fruškogorska ulica, koja vodi na i danas popularno kupalište Štrand.
Nekada je bila jedina veza žitelja ovog kvarta sa ostatkom grada, koji je prugom na dolmi bio odvojen od ostatka Novog Sada, sve do izmeštanja stanice i fabrika, te izgradnje Spensa, i predstavljao je svet za sebe.
Fruškogorska ulica je počinjala čim biste prošli podvožnjak, koji je presecao teren fabrike „Novkabel”, sa desne strane ukazali bi vam se igralište „Novosadskog atletskog kluba”, park, bunar, koji i danas postoji kao česma pored Spensa, i baraka u kojoj je bio Kulturni centar Novog Sada.
Od Poloja do Štranda
Krajem 19. veka, u vreme kada je gradonačelnik Novog Sada bio Stevan Pecija Popović, uređena je plaža na Dunavu – popularni Štrand. Ova plaža danas se smatra za jednu od najuređenijih na celom toku Dunava.
Na mestu gde se danas nalazi Štrand, dugo godina lokalno stanovništvo je pojilo stoku, pa se i samo mesto zvalo Poloj.
Istovremeno, za slabije plivače uređeno je posebno ograđeno kupalište „Švimšul“.
„Trčikina“ trasa
Električni tramvaji na novosadskim ulicama pojavili su se 30. septembra 1911. godine, kada su zamenili omnibuse koje su vukli konji.
Kada je prvi projurio njihovim gradom mnogi Novosađani u čudu su gledali kola žute boje, a meštani okolnih mesta često su svraćali do grada tek da bi se u njima provozali.
Od 1924. do 1937. godine, ovom ulicom je u letnjoj sezoni saobraćao mali voz zvani „Trčika“.
Trčika je bio posebno popularan, njega su volele generacije Novosađana, posebno zato što je iz centra saobraćao pravo do Štranda, glavnog gradskog kupališta i Dunava.
Trasa je bila relativno kratka (1.430 metara): protezala se od trafike „Bristol”, kasnije „Sidra”, a sada marketa „Aroma” u Železničkoj ulici, zatim Sremskom, ispod pruge, pa duž kanala u Fruškogorskoj ulici do Štranda.
U arhivama grada ostaće zapisano da su građani čak tražili da se Trčika ukine, jer je bio previše brz za tadašnje prilike, pa su vrlo često stradale guske, a jednom prilikom nastradao je i lokalni prodavac novina.
Posle se zbog jeftine nafte prešlo na moderne autobuse, a Trčika je istisnut iz saobraćaja 1958. godine.
Moderan razvoj Fruškogorske ulice
Fruškogorska ulica dugo je zadržala svoj izgled, sve do početka izgradnje modernih višespratnica na Limanu I i Limanu II. Ona danas predstavlja „granicu“ između ova dva novosadska kvarta.
Na zapadnoj, desnoj strani ulice bile su stare, robusne topole, a uz samu ulicu nizale su se prizemne kuće sa baštama.
Danas su prizemne kuće i dvospratne činovničke vile zamenile višespratnice. Na početku Fruškogorske ulice sa jedne strane nalaze se kule sa po 16 spratova, simbol moderne gradnje i prosperiteta 1970-ih.
Preko puta kula nalazi se zgrada Naučno-tehnološkog parka, mesto naučnoistraživačkog rada, razvoja i primene novih tehnologija.
Na kraju ulice, kod autobuske okretnice nalazi se stadion fudbalskog kluba Kabel, osnovanog 1932. godine kao klub radnika Novosadske fabrike kabela.
Preko puta stadiona FK Kabel nalazi se dom za stara i nemoćna lica „Oaza“.
Pošto vodi pravo do gradskog kupališta Štrand, ova ulica posebno oživi u toku letnjih meseci, kada se veliki broj ljudi sliju u nju, na putu da se rashladi u Dunavu.
Ukoliko ogladnite, na raspolaganju vam je nekoliko restorana. Restoran italijanske kuhinje „Tratoria Vapene“, restoran domaćih specijaliteta „Mali Niš“, kineski restoran „Nji Hao“ („Ni Hao“) i restoran „Beza“. Takođe, na uglu sa Ulicom Jiričekovom nalazi se ribarnica „Fish & Grill“ koja i uslužno peče ribu, pa cela ulica ponekad „zamiriše“.
Osim restorana, da prezalogajite „s nogu“, na raspolaganju su vam pekare „Krosti“ i „Čarolija peciva“, kao i nekoliko prodavnica zdrave hrane.
Za „čašicu razgovora“ tu su kafići „Čarolija“, „Biciklana“ i kultni limanski pab „Tašta“.
Sladoled kod Džafera
Priča o ovoj ulici ne može se završiti, a da se ne pomene sladoledžijska radnja kod Džafera, svojevrsni novosadski toponim, koja se na tom mestu nalazi od 1979. godine.
Ostaće zabeleženo da su početkom osamdesetih godina imali uveče i po dve – tri hiljade posetilaca, koje je doslovno policija morala da rasteruje.
Ono po čemu je poznat sladoled kod Džafera je, osim što je bio i ostao domaći, bez veštačkih aditiva, prijatna i komšijska atmosfera.
Ukoliko imate zanimljivu priču o nekoj od novosadskih ulica koju biste želeli da podelite sa ostalim čitaocima, pišite nam na gradskeinfo@gmail.com sa naznakom Moja ulica.
Preuzmite android aplikaciju.
