Bulevar kralja Petra I je još jedan od novosadskih bulevara, koji predstavlja saobraćajnicu od velike važnosti za funkcionisanje grada. Kako to obično biva u Novom Sadu i ovaj bulevar je ranije nosio drugo ime, te se zvao Bulevar Dr Salvadora Aljendea.
Zanimljivo je da je između dva svetska rata Zmaj Jovina ulica nosila ime Kralja Petra I, ali su posleratne vlasti to, u skladu sa novim državnim uređenjem i politikom, vrlo brzo promenile.
Početak ovog Bulevara je od raskrsnice sa Kisačkom ulicom, a kraj na raskrsnici sa ulicama Hajuduk Veljkovom i Rumenačkom, gde se dalje nastavlja ulica Braće Popović.
U prvom delu ulice, na uglu sa ulicom Braće Jovandić, nalazi se MUP Republike Srbije – Policijska uprava Novi Sad.
Gotovo da nema Novosađanina koji bar jednom nije svratio nekim poslom u ovu ustanovu. Naime, na ovom mestu se vade lična dokumenta, potvrde, registarske tablice za motorna vozila i obavlja još mnoštvo drugih administrativnih poslova.
Nekada je bila prava agonija vaditi bilo koji od dokumenata na ovom mestu, jer su gužve bile nesnosne, a redovi kilometarski. Međutim, dobrom sinergijom gradskih vlasti i Republičkog MUP-a, grad je obezbedio prostor za otvaranje novih ispostava MUP-a, u kojima građani sada mogu da završe svoje obaveze vezane za vađenje dokumenta i sl.
Osim u novim ispostavama MUP-a, građani većinu poslova danas mogu da završe i preko sajta eUprave.
Na uglu Bulevara kralja Petra I i Gagarinove ulice, na bočnom zidu jedne višespratnice, nalazi se veliki mural posvećen Kralju Petru I.
Tako ovaj Bulevar osim imena, sada krasi i lik čuvenog kralja Oslobodioca, kako ga je narod nazvao zbog oslobađanja Srbije u Prvom svetskom ratu.
Ovaj mural jedan je od najvećih murala u Srbiji. Prostire se na 150 metara kvadratnih, a njegovo oslikavanje trajalo je čak sedam dana. Naslikala ga je grupa nezavisnih novosadskih umetnika 2018. godine, na inicijativu Udruženja građana „Bute Dobri“, a sve u cilju obeležavanja stogodišnjice oslobođenja Srbije u Prvom svetskom ratu.
Na novosadskom Bulevaru kralja Petra I, pod brojem 38 smestila se Srednja mašinska škola.
Počeci ove škole u Novom Sadu seže do školske 1936/1937. godine, kada je u Državnu srednju tehničku školu upisano mašinsko odeljenje, pa se taj datum na neki način vezuje za sam nastanak škole. Srednja mašinska škola (Novi Sad) ovaj naziv nosi od 1990. godine.
U svom vlasništvu, škola poseduje 25.000 m2 otvorenog i 10.000 m2 zatvorenog učeničkog prostora, u kom se nalaze opremljene učionice, kabineti, računarska oprema, projektori i ostala oprema potrebna za odrzavanje kvalitetne nastave. Poseban akcenat stavljen je na održavanje praktične nastave, koja se odvija u savremenoj školskoj radionici koja pored ostale opreme poseduje i autodizalicu i uređaj za dijagnostiku.
Budući učenici biraju jedan trogodišnji ili četvorogodišnji smer iz područja rada mašinstvo i obrada metala.
Smerovi koje ova srednja škola nudi su: Instalater vodovoda grejanja i klimatizcije, Bravar – Zavarivač (dualno obrazovanje), Operater mašinske obrade rezanjem, Automehaničar, Industrijski mehaničar (trogodišnje obrazovanje) i Tehničar za kompjutersko upravljanje (CNC) mašina, Mašinski tehničar motornih vozila, Mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje, Tehničar za industrijsku robotiku, Tehničar grejanja i klimatizacije(četvorogodišnje obrazovanje).
Svi koji upišu Srednju mašinsku školu, sigurno neće pogrešiti, budući da su zanatska zanimanja danas sve traženija. Isto važi i ukoliko je želja da se nakon završene srednje škole upiše neki od tehnički fakulteta.
Zahvaljujući dobrom i odgovornom radu, novosadska Srednja mašinska škola je za veoma kratko vreme postala lider u sve popularnijem dualnom obrazovanju.
Posebno se izdvaja uspešna saradnja sa firmama u kojima đaci obavljaju praksu, a potražnja na tržištu rada za tim zanimanjima je često tolika, da je škola u više navrata povećavala svoje obrazovne kapacitete, odnosno broj učenika. Učenici, njihovi roditelji kao i poslodavci sve su zadovoljniji dualnim načinom obrazovanja.
Mašinska škola ima više od 90 potpisanih ugovora sa privredom, na osnovu kojih je svršenim srednjoškolcima zagarantovano da će biti primljeni na praksu, što je praktično „ulaznica“ i za budući posao.
U ovoj ulici se nalazi i Rusinsko (grkokatoličko) groblje.
Obuhvata površinu oko 6 hektara, sa oko 650 grobnih mesta. Formirano je još davne 1860. godine, a stavljeno je van upotrebe 1974. godine. Odlukom gradskih vlasti, kao i sva stara groblja u gradu, zaštićeno je posebnim aktima.
Na ovom groblju su između ostalih sahranjeni: Osif Fa (1882-1971), učitelj i istaknuti rusinski prosvetitelj i Jovan Hranilović (1855-1924), sveštenik, književnik, a poseban značaj imao je na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine, na kojoj je predsedavao.
Nekada su se u ovoj ulici pretežno nalazile kuće, ali je nezadrživi razvoj grada doveo do toga da su sada pretežno zastupljene višespratnice. Srednja mašinska škola i MUP Republike Srbije – Policijska uprava Novi Sad, glavni su toponimi ove ulice, ali i čitavog grada.
U govoru Novosađana, kada hoće da kažu da se nešto nalazi u ovoj ulici, često ćete čuti: „To ti je kod Mašinske…“ ili (pomalo nepravilno, ali opet dovoljno da se čovek snađe) „To ti je kod SUP-a…“
Za neke je ovaj Bulevar još jedna široka i prostrana ulica, prošarana raznovrsnim sadržajem za građane svih uzrasta i srdačnim susedima. No, kao i većina novosadskih ulica i ona ima da ispriča neku svoju priču.
Ukoliko imate zanimljivu priču o nekoj od novosadskih ulica koju biste želeli da podelite sa ostalim čitaocima, pišite nam na gradskeinfo@gmail.com sa naznakom Moja ulica.
Preuzmite android aplikaciju.
