Булевар Јована Дучића главна је саобраћајница на Новом насељу. Раније име ове улице било је Пут Бачкопаланачког одреда, а садашње име носи од 1991. године, када су осим ње, још многе друге улице у Новом Саду преименоване.
Првобитна траса улице је била од раскрснице са улицом Слободана Јовановића, а завршавала се на раскрсници са улицом Кнеза Милоша. Радовима који су завршени 2020. године улица је продужена за 450 метара, до улица Драгослава Срејовића и Ветерничке рампе. Тако је отворен нови западни улаз у град, па је смањен притисак на магистралном путу према Бачкој Паланци.
Изградњом поменуте саобраћајнице остварен је континуиран ток саобраћаја од Булевара ослобођења до Улице краља Петра Првог у Ветернику.
Неке од првих зграда на Новом насељу грађене су управо у овој улици, по тада најновијим системима градње.
Ново насеље је одувек важило за град у граду, јер има своју школу, вртиће, банке, пошту, Дом здравља, продавнице, маркете, пумпе, библиотеку, цркву…
Неформални центар Новог насеља дуго година је била Робна кућа „Младост“, а која се налазила у овој улици.
У приземљу зграде која се налази одмах поред и данас се налази испостава Поште. У непосредној близини налази се неколико банака, а аутобуска станица која се налази испред, до изградње аутобуске окретнице у продужетку улице, била је почетна станица појединих аутобуских линија.
Како се Ново насеље ширило и како су отваране нове улице, тако је и део око Робне куће изгубио свој статус.
Робна кућа „Младост“ је у свом изворном облику одавно престала да постоји, а простор овог објекта већ неколико година деле продавница прехрамбене робе једног од великих трговинских ланаца и кинеска продавница. Робна кућа данас постоји још само као локални топоним, будући да су се генерације локалног живља састајале „код Робне куће“ (односно „код Робњака“).
Други топоним Новог насеља, а који се налази у овој улици, су „три куле“, које се налазе на раскрсници са улицом Бате Бркића.
Земљиште прекопута „три куле“, на углу Булевара Јована Дучића и улице Бате Бркића је урбанистичким планом било намењено за спортско-рекреативне и комерцијалне садржаје, а помињала се и изградња базена.
Наиме, ову Парцелу на Новом насељу је 2006. године купио словеначки “Туш”, са намером да на том месту уз базен изгради и спортско пословни центар, али је компанија у међувремену пропала.
Радови нису напредовали даље од базенске шкољке, која је постала напуштена рупа. Читав простор је годинама био запуштен и закоровљен, да би се након распуштања дивљег продајног простора секундарне и одбачене робе код сателитске пијаце у Новом Саду, импровизоване тезге преселиле на ово место. Углавном се продају предмети „из контејнера“, а има и оних који су из иностранства доносили комбијем углавном техничку робу. Тога је сада све мање, а највише је старе гардеробе, чија цена се креће од 30-200 динара за комад.
Локација је продавцима дата на привремену употребу, а уколико икада дође до обећане изградње базена и тржног центра, продавци ће, се преселити на неку нову локацију.
Поред парцеле за несуђени спортски и пословни комплекс, налазе се терени за тенис и фудбалско игралиште клуба „Младост“. У Бараци ФК Младост налазио се и стрељачки клуб.
До изградње трибине на игралишу ФК „Младост“, најчешћи гледаоци утакмица били су људи који су на оближњој аутобуској станици чекали превоз. Због ниске ограде која се налазила око терена, они су врло често имали и улогу дохватача лопте, која би завршила на улици.
Данас се на страни Булевара Јована Дучића налазе трибине, а стара жута настрешница аутобуске станице, постављена на плаве стубове, замењена је новом, модернијом.
На месту данашњег паркинга фудбалског игралишта, некада се налазила барака у којој је предузетник и кафеџија Момчило Зец крајем ’80-тих година отворио кафану.
Током топлих летњих месеци, испред бараке би се направила импровизована бина, а у наставку би се у дугачком низу поређали дрвени столови и клупе, за манифестацију у народу познату као „Зецово посело“. Комшилук из свих крајева Новог насеља и оближњег Сателита долазио би да се уз песму и пиће дружи. На „Зецовом поселу“ су чак и неке од данас познатих певачица направиле своје прве музичке кораке.
Оближњу травнату површину повремено би запосео караван са рингишпилом, видео играма, карневалским играма и „аутићима на сударање“.
После су дошла лоша времена, распад државе, ратови и санкције, а људи су се отуђили једни од других.
Још би само повремено у кафани „Зец“, у ситне ноћне сате, за госте била организована плесна представа оскудно обучених дама, али је и то временом престало, кафана је заувек затворена, а барака је временом срушена и уклоњена.
Главни адут Новог насеља је планска градња, широке улице и мноштво зеленила.
Булевар Јована Дучића у том смислу није изузетак. Ова пространа улица има лепо уређену и широку пешачку и бициклистичку стазу са обе стране, као и лепо уређене зелене површине.
Клупе су постављене дуж целе улице, па места за дуге комшијске разговоре, предах од шетње или кибицовање има на претек.
Иако је Ново насеље већ зашло у пету деценију постојања, оно и даље одише духом младости.
Када је измештен расадник ЈКП „Градско зеленило“, а улица продужена у правцу Ветерника, отворио се простор за нове становнике ове улице. Сигурни смо да ће уживати у комшилуку и стварати неке нове приче и успомене Булевара Јована Дучића.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Једна од најпрометнијих градских улица, настала је много пре Новог Сада (ФОТО/ВИДЕО)
Преузмите андроид апликацију.
