Jedna od onih pomalo zaboravljenih ulica, smeštenih mimo glavnih saobraćajnih pravaca, a koja se protegla između novosadskih Limana II i III, je Bulevar despota Stefana.
Ovakve ulice pretežno koristi lokalni živalj, dok ih se ostali sete tek onda kada zbog putarskih radova ili drugih razloga treba pronaći alternativnu rutu.
Prema definiciji, bulevar je široka, dobro uređena ulica, najčešće okružena drvećem, sa po nekoliko voznih traka za vozila i isto tako širokim pešačkim stazama. U današnjim gradovima su to široke ulice koje povezuju ili vode do nekog važnog dela grada.
Iz tog razloga ostaje nejasno zašto se bivši Bulevar Marksa i Engelsa, odnosno današnji Bulevar despota Stefana naziva bulevarom, kada se po svom izgledu ne uklapa u definiciju bulevara. Da li su ondašnji graditelji imali preambiciozne namere kada je ova ulica u pitanju, ostaće nepoznanica.
Pa ipak, u ovoj ulici se mogu pronaći različiti sadržaji, zbog kojih ova ulica ubrzano dobija na značaju i na velika vrata se vraća na mapu Grada Novog Sada.
Na samom početku ulice nalazi se stadion FK Kabela, jedne od ekipa sa najdužom fudbalskom tradicijom u Novom Sadu.
Ipak, FK Kabel svoje utakmice nije oduvek igrao na ovom mestu.
Fudbalski klub radnika novosadske fabrike “Kabel” osnovan je u proleće 1932. godine, a ime kluba koje danas nosi datira još od njegovog osnivanja. Klub je osnovan uz pomoć fabrike, a od dobrovoljnih priloga samih radnika kupljena je oprema i napravljeno je prvo igralište, koje se nekada nalazilo iza bivše fabrike “Kulpin”.
Tokom okupacije, odnosno 1941. godine, klub je pretrpeo udare van terena, tako da rukovodstvo kluba donosi odluku o povlačenju iz svih zvaničnih takmičenja. Posle rata, život i rad Kluba, do 1948. godine, odvijao se na igralištu „Eđšega“.
Nakon toga, na lokaciji današnje ulice Narodnog fronta sagrađen je teren bez dozvole Grada, upravo za potrebe FK Kabela. Kako dozvole nije bilo, a prostor je već bio namenjen drugim aktivnostima, Kabelu je imovina oduzeta, a klub je premešten upravo na današnju lokaciju.
Treba istaći da se u to vreme, na mestu današnjeg stadiona nalazilo močvarno zemljište, koje se čak dve godine tretiralo kako bi se osposobilo za potrebe fudbalskog igrališta. Opet je u pomoć priskočila fabrika, koja je obezbedila materijal, a od velike pomoći bile su i dobrovoljne radne akcije samih radnika.
Ograda, tribine, pomoćni objekti i rekviziti kroz godine su usavršavani, popravljani, prepravljani i menjani, tako da danas, stadion poseduje tribine kapaciteta od oko 2.000 mesta, pomoćni teren, košarkaški i rukometaški teren, prostorije kluba, ali i restoran.
Upravo nesvakidašnja specifičnost Kabelovog stadiona je restoran „Sonja“ koji se nalazi u sklopu zapadne tribine, njegova bašta direktan produžetak gledališta, a aut linija je samo nekoliko metara od same bašte restorana. Restoran radi i tokom utakmica, pa se uz piće i hranu može upotpuniti ugođaj gledanja fudbalskih utakmica.
U nastavku ulice, kada se prođe ispod Mosta slobode, sa desne strane, u sklopu Limanskog parka nalazi se i jedini skejt park u Novom Sadu, gde pored skejtera, priliku da pokažu svoje veštine imaju i bajkeri i roleraši.
„Za svoje mesto pod suncem“, zaljubljenici u ovaj vid ekstremnih sportova su se izborili nakon višegodišnje borbe. Naime, skejteri su se prvobitno okupljali u centru grada, na platou, ili bolje reći stepeništu SNP-a, gde su predstavljali „pravu napast“ za upravu pozorišta.
Pravi mali rat je besneo između portira SNP-a sa jedne strane i skejtera sa druge. Taman što bi ovi prvi razjurili ove druge i povukli se, eto skejtera opet, da izvode vratolomije sa stepeništa pozorišta.
Kompromisno rešenje je pronađeno izgradnjom savremenog skejt parka na sadašnjoj lokaciji. Tako je rešen višegodišnji problem, na zadovoljstvo obe strane.
Preko puta skejt parka nalaze se ostaci nekadašnje fabrike „Petar Drapšin“. Čitav prostor nekadašnjeg fabričkog kompleksa danas je priveden novoj nameni, koja je udahnula novi život čitavom prostoru i ulici, otvaranjem Kreativnog distrikta, Novosađanima poznatijeg pod nazivom „Kineska četvrt“.
Nastanak prostora na kome se danas nalazi novosadski Kreativni distrikt bio je 1921. godine, kada je odobrena prodaja zemljišta na Limanu braći Kramer za podizanje fabrike žice i stanova za radnike. Nakon Drugog svetskog rata, na ovom prostoru poslovala je fabrika „Petar Drapšin“, koja se 1974. godine preselila na novu lokaciju. Nakon toga ovaj deo grada postepeno je postao oronuo i zapušten, a u napuštene fabričke radionice vremenom su se uselile razne zanatlije.
Početkom 2000-tih godina ovde su se nalazila kultna mesta za izlaske i svirke – Route 66 i Club RST. Za one malo starije, ljubitelje laganije muzike bio je Club RST, dok je za one mlađe i više željne tvrđeg hard rok zvuka bio klub Route 66. Treba istaći da su ovde održane neke od najboljih svirki koje se pamte u Novom Sadu.
U prizemlju zgrada studentskih domova „Prof. Živojin Ćulum” (Dom A) i „Car Lazar” (Dom B), nalazi su se noćni klubovi Klub A i Klub B. Opet je svaki od klubova imao svoje verne posetioce, koji su iz nekog razloga preferirali baš ovaj ili onaj klub, iako su atmosfera, muzika i posetioci bili manje više isti.
Danas je svojevrstan čuvar vatre klupskog života na ovom mestu Studentski kulturni centar Novi Sad (SKCNS) „Fabrika“, koja koristi deo prostora za koncerte, predstave i druge događaje.
Zahvaljujući dvema titulama koje je poneo Novi Sad, Evropska prestonica kulture 2021. i Omladinska prestonica Evrope 2019, Kineska četvrt je prepoznata kao veoma značajna, a nedovoljno iskorišćena lokacija za kulturna dešavanja u gradu.
U sklopu revitalizacije Kineske četvrti, obimnim radovima sprovedenim tokom 2019. godine urađen je face lifting ove ulice. Tada su urađene nove pešačke i biciklističke staze, kolovoz, mesta za parkiranje, rasveta, vodovod i kanalizacija, izgrađena je crpna stanica, izvršeno je hortikulturno uređenje i postavljanje mobilijara i urbane opreme.
U drugom delu ulice, sa njene parne strane nalazi se prostrano dvorište Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“, dok se sa njene neparne strane nalazi CrossFit klub Baš čelik, sa svojom nesvakidašnjom fasadom u vidu helikoptera koji svojim zadnjim delom viri iz zgrade.
Mladalačka energija kojom odiše Bulevar despota Stefana okuplja sve one sugrađane, različitih interesovanja, koji u njoj pronalaze zabavan i kreativan sadržaj.
Ukoliko imate zanimljivu priču o nekoj od novosadskih ulica koju biste želeli da podelite sa ostalim čitaocima, pišite nam na gradskeinfo@gmail.com sa naznakom Moja ulica.
Preuzmite android aplikaciju.
