Jedna od najvažnijih saobraćajnica u Novom Sadu je Bulevar cara Lazara. Ovaj bulevar nastao je tokom velikih infrastrukturnih radova sredinom sedamdesetih godina i izmeštanjem nekadašnje pruge Budimpešta – Novi Sad – Beograd.
Prvobitno ime ovog bulevar bilo je Bulevar AVNOJ-a, a sadašnje ime poneo je početkom devedesetih godina, kada je veći broj novosadskih ulica i bulevara dobio nova imena.
Danas ovaj bulevar povezuje sva četiri novosadska Limana i predstavlja neformalnu „granicu“ ovih delova grada sa novosadskim naseljem Grbavica. Bulevar cara Lazara počinje od Sunčanog keja, a završava se na raskrsnici sa ulicama Cara Dušana i Ive Andrića.
Izgradnjom velike kružne raskrsnice na kraju Bulevar cara Lazara povezali su se Somborski bulevar, Bulevar Evrope i Ulica cara Dušana, čime je upotpunjena putna mreža i umnogome izmenjena slika grada i smanjene gužve u Futoškoj i Jevrejskoj ulici, kao i na Bulevaru Mihajla Pupina.
Ekspanzija grada koja je usledila početkom 21. veka i pojava višespratnica na mestu gde su nekada bile kuće uslovila je pojavu većeg broja stanovnika i sve gušćeg saobraćaja u ovom delu grada.
Kako bi se smanjile gužve i povećao protok saobraćaja, sredinom 2023. godine nekadašnja raskrsnica Bulevara cara Lazara i Fruškogorske ulice zamenjena je turbo kružnim tokom, prvim te vrste u Srbiji.
Turbo kružni tok je tip raskrsnice sa više traka koje zapravo nisu krugovi nego su u obliku spirale.
Time se eliminiše potreba za prestrojavanjem u kružnom toku i pre ulaska od vozača zahteva jedino da zna putanju kojom želi da ide i na osnovu toga odabere odgovarajuću traku.
Ali, da se vratimo na početak, u vreme kada su na mestu današnjeg Bulevara tutnjali putnički i teretni vozovi. Umesto današnjih Limana I, II, III i IV nalazila se neugledna močvara, a glavna železnička stanica bila je u zgradi u kojoj je danas smeštena Limanska pošta.
Kada je pedesetih godina 20. veka donet novi Generalni urbanistički plan razvoja Novog Sada, predviđena je izgradnja modernih, širokih bulevara, kao i čitavih blokovskih naselja sa višespratnicama. Tada je i doneta odluka o izmeštanju pruge i nasipanju močvarnog zemljišta peskom, kako bi se stvorili adekvatni uslovi za dalji razvoj grada.
U realizaciju ovog projekta se krenulo već šezdesetih godina, kada su duž nekadašnje trase pruge, u delu koji su danas Limani I i II, počeo da niče Univerzitetski kampus, kao i prve višespratnice, prvo one sa deset, a nešto kasnije i one sa šesnaest spratova.
Za stanare prizemnih kuća koje su se tu nalazile, krajolik se promenio do neprepoznatljivosti.
Najedanput pruga je nestala, nasipan je tucanik i asfalt za novu saobraćajnicu, umesto zvuka železničke kompozicije budio ih je zvuk građevinskih mašina, kamiona i bagera, a hladovinu krošnje drveća zamenila je senka višespratnica.
Pruga se najduže zadržala u delu gde se danas nalaze Limani III i IV.
Na mestu nekadašnje močvare nasipane su ogromne količine peska, pa je čitav kraj u žargonu prozvan Peščara. Starosedeoci sa Grbavice su sa velikim zanimanjem pratili izgradnju komšijskog naselja, a deca su, čini se, najviše uživala, jer su do mile volje mogla da se igraju u pesku, na tom ogromnom prostoru. Grdnja koju bi kasnije dobila zbog unošenja peska u kuću, bila je prava sitnica.
Na mestu današnjeg SPENS-a nalazila se fabrika Novkabela, koja je morala biti izmeštena, jer se nikako nije uklapala u nov gradski ambijent.
Naime, gradski urbanisti uvideli su potrebu za izgradnjom multifunkcionalnog objekta na tom mestu, koji bi povezao staro jezgro grada sa novim stambenim naseljem i Univerzitetskim centrom, dok je nekadašnja fabrika izmeštena u novoformiranu industrijsku zonu.
Izgradnjom otvorenih bazena na SPENS-u tokom 2011. godine, Bulevar cara Lazara je postao još atraktivniji.
Na zelenoj površini između otvorenih bazena i Bulevara, nekada se nalazio Dino park, koji je zbog nedovoljne atraktivnosti i lošeg sadržaja zatvoren.
Polovinom 2023. godine gradske vlasti su odlučile da neiskorišćenu površinu preurede u još jedan gradski park, po ugledu na velike evropske parkove.
Prema projektu, novi park u Novom Sadu biće površine 1,8 hektara i prostiraće se duž Bulevara cara Lazara, a ima će platoe sa česmama i fontanom, amfiteatar, klupe i ležaljke sa punjačima za mobilne uređaje, ali i veštačku stenu, kao i zeleni zid.
Osim toga, biće posađeno 57 novih stabala, više stotina sadnica različitog žbunja, dok će se travnjak prostirati na površini od preko 9.800 m2.
U nastavku ulice, nekada se nalazila velika livada, koja se protezala sve do raskrsnice sa Bulevarom oslobođenja.
Tu su se nalazili pomoćni tereni FK Vojvodina, na kojima se jedno vreme igrao bejzbol i ragbi. Takođe, na istoj parceli nalazila su se i borilišta za pojedine atletske discipline, teniski tereni, a u jednom delu prostrane zelene površine, redovno su gostovale cirkuzantske trupe i ringišpili.
Danas se na celom tom prostoru nalazi tržni centar „Promenada“.
Kada se produži dalje niz ulicu dolazi se do Limanske pijace, pijace za koju se kaže da se na njoj uvek može naći najlepše cveće. Ono što predstavlja nedoumicu za većinu novosađana je zašto se Limanska pijaca ne nalazi na Limanu, već sa druge strane „granice“, na Grbavici.
Preko puta Limanske pijace nekada se nalazila „Mala pečurka“, a danas je samo NIS-ova pumpa. Ko razume, shvatiće.
Šalu na stranu, „Mala pečurka“ je nekadašnja benzinska stanica, koja je zbog izgleda nadstrešnice podsećala na pečurku, a mala je zato što se veća benzinska stanica sličnog izgleda nekada nalazila u ulici Maksima Gorkog.
„Mala pečurka“ je otišla u istoriju Novog Sada kada se 3. avgusta 2018. godine, nakon jake kiše, a zbog dotrajale konstrukcije, srušila. Tom prilikom uništena su i dva automobila koja su se u tom trenutku našla na benzinskoj stanici, vozači su pretrpeli povrede, ali srećom niko nije smrtno stradao. Na njenom mestu izgrađen je novi objekat, standardizovanog izgleda.
Bulevar cara Lazara je doskora mogao da se pohvali svojim Skadrom na Bojani. Naime, u pitanju je zgrada koja se nalazi na uglu sa ulicom Alekse Šantića, a koja je stajala nedovršena punih 26 godina.
Izgradnja ove zgrade započeta je 1991. godine, a završena je tek krajem 2017. godine. Završetak radova sprečavali su nerešeni pravno-imovinski odnosi. Kada su radovi ponovo krenuli, kako bi se zgrada konačno završila, iz nje je izneto 20 kamiona smeća.
Nakon čišćenja, deratizacije i kompletne dezinfekcije objekta, sve stare instalacije su povađene, ugrađene su nove vodovodne i kanalizacione cevi kao i one za grejanje, a ugrađena je i nova elektroinstalacija. Stare pločice su skinute, a postavljena je i nova fasadna stolarija kao i limarija.
Danas ova zgrada više nije ruglo, već moderna desetospratnica, koja je svoju ružnu prošlost zauvek ostavila iz sebe.
Jedan od novijih objekata na Bulevaru cara Lazara je zgrada Muzičko-baletske škole sa koncertnom dvoranom.
Značaj ovog objekta utoliko je veći, ako se zna da su Muzička i Baletska škola dugo vremena bile podstanari. Muzička škola „Isidor Bajić“ bila je podstanar 113 godina, a Baletska 75 godina.
Kako ove dve škole više nisu ograničene prostornim kapacitetom, sva talentovana deca koja žele i zasluže da pohađaju neku od ovih škola, to sada mogu i da učine.
Priča o nastanku Bulevaru cara Lazara zapravo je priča o jednom od velikih infrastrukturnih projekata i periodu kada se Novi Sad transformisao od palanke u moderan grad.
Svakako, na ovu konstataciju pojaviće se i oprečna mišljenja, sa fokusom na to koliko je ta transformacija izvršena na uštrb nekadašnjeg Novog Sada. Ali, to je više tema za neku zasebnu diskusiju.
Ono što možemo da zaključimo je da Bulevar cara Lazara predstavlja važnu novosadsku saobraćajnicu, koja je u vreme izgradnje, poput šava povezala (tada) najmlađi deo grada sa ostatkom Novog Sada.
U neposrednoj blizini i u samoj ulici nalazi se Univerzitetski kampus u Novom Sadu, Naučno – tehnološki park, SPENS, tržni centri, škole, Limanska pijaca, Dom zdravlja „Novi Sad“ i velika gradska preduzeća.
Preuzmite android aplikaciju.
