Obično kada se čovek priseća perioda iz svog detinjstva, neizostavan deo tog prisećanja svakako jesu i ukusi koji su mu pružali zadovoljstvo u tim godinama.
Kroz više studija je dokazano da kada smo deca, konzumiramo najviše slatkiša i grickalica, možda upravo zbog toga mnogi nazivaju detinjstvo „najslađim danima“.
Ipak za određene poslastice vezane su i određene uspomene, kada nam drugar ili drugarica kupi žvaku ona ima nešto bolji ukus nego kada je sami kupimo, kao i onaj sladoled za koji smo štedeli i skupljali kovanice u našoj „kasici prasici“. Takođe slatkiše koje nam baka kupuje su uvek bili posebni.
Nekada bi grickalice i slatkiši služili, kao lek za bol (kada razbijete koleno pa dobijete Čupa čups lizalicu kao utehu) ili stimulans za hrabrost (Pez bombone direktno iz Spajdermenove glave u čekaonici zubara).
Dakle svaki od ovih malih užitaka, ima svoju uspomenu i iako ta na primer žvaka, za nekog nije ništa drugo nego parče slatke gume umotane u celofan, a za nas je mnogo više od toga.
Zbog toga slatkiši i grickalice u kojima smo uživali kao deca, mogu izazvati najdublje oblike nostalgije.
„Čunga Lunga“ žvake u obliku cigarete
Ah cigareta, večni simbol sveta odraslih. Kada bi je otac zapalio, bilo bi ti jasno, zašto je on taj koji određuje kada moraš da ručaš, ležeš u krevet, pereš zube…
Ipak tom svetu bi mogao da pripadaš bar na sekundu kada povučeš jedan „dim“ iz žvakaće cigarete, pre nego što je staviš u usta.
Iako ne bi uživao/la u gore navedenim ovlašćenima svog oca, bilo je nešto posebno u pućkanju ove cigare od čistog šećera.
„Step“ sokovi
Iako su neretko imali ukus deterdženta za sudove, uvek su bili bolja alternativa od vode.
Kesica je koštala samo pet dinara, tako da sa flašom vode, napunjenoj na česmi u kraju i jednom kovanicom, čitava fudbalska reprezentacija kvarta je mogla da se osveži.
Posle fudbalskog boja, ekipa koja bi izgubila snosila bi „troškove“ ovog sladunjavog osveženja, a kada bi se potrefilo da neko ima novčanice i od deset i dvadeset dinara, sreći ne bi bilo kraja.
Njamb kockice
Priznajte, svi smo voleli više one „crvene“ prelivene čokoladom.
Verovatno u kompaniji „Njamb“ nisu ni sami slutili da će jednostavno presecanje napolitanki u kockice, dostići takve epohalne uspehe.
Ima nešto u toj kockici, da li što zavarava tebe (i tvoje roditelje), da si pojeo „samo malo“ ili to što se zubima tako lako skidaju kore od kojih su izgrađeni nivoi kockice, da nam dopušta da ih jedemo na najrazličitije načine.
Karamel bombone
Smrtni neprijatelji svih plombi za zube. Nešto u čemu su uživale i generacije 60-tih godina.
Ove lepljive poslastice, bile su paradoks, svake zubarske ordinacije. Za nas mlade proždrljivce, koji bi umeli da pojedemo i 10 bombona u roku jedne minute, bile su nešto poput zabranjenog voća u raju.
Sa tim da su naravno bombone daleko od voća, a zubarska ordinacija još dalje od raja, ali još uvek se postavlja pitanje, zašto bi ih stavili u svoju čekaonicu, kada upravo uništava produkt njihovog rada?
Ipak ni majkino „sram te bilo“, nakon što zubar konstatuje da smo pred sam ulazak u ordinaciju krišom stavili jednu usta, nije bilo dovoljno da isto ne ponovimo i sledeći put.
„Rum kasato“
Omiljeni pirat vašeg detinjstva nije bio kapetan Kuka, već misteriozni gusar sa pakovanja „Rum kasata“. Slatkiš u kojem su uživali i još uvek uživaju i odrasli i deca.
Film ne može da se pogleda bez „Kasata“, a budući da u pakovanju ima „samo“ šest komada, obično se veče ne završi bez bar dve, tri kutije kremastog slatkiša.
Flips
Verovatno i najbesmislenija grickalica koju smo konzumirali kao deca, osećaš se bukvalno kao da jedeš vazduh.
Ipak ništa to nema veze, jer kada majka izruči to u najveću činiju u kući i stavi pred tebe i tvoje drugare, to izgleda kao neiscrpna zaliha grickalica.
Dok je čišćenje tastature od kompjutera, posle mrvica koje su zapale između slova, prava noćna mora, ipak nikad ne odbijamo ovu krajnje „zaraznu“ grickalicu.
„Čupa Čups“ lizalice sa žvakom
Iako jedno od skupljih poslastica sa liste slatkiša, kada bi napunili kasu (skupili 35 dinara), jasan je bio izbor – polica pored kase i najveća lizalica u radnji.
Zašto? Pa zato što, kada poližeš lizalicu ispod imaš i žvaku! Sada što je ta žvaka možda i najgora koju si žvakao u životu, manje bitno.
Dobio si dve stvari, po ceni jedne! Omiljeni slatkiš budućih preduzetnika.
Sladoledi
Neki čekaju leto zbog mora, provoda, dugih dana, sunčanja i kupanja na plaži, ali budite iskreni, kao deca svi smo se najviše radovali sezoni sladoleda.
Možda i najupečatljiviji slatkiši svih generacija. Pogotovo što se mogu napraviti top 10 liste, sladoleda svake generacije još od 50-tih godina.
Da li ste „oldskul“ sladoledžije pa se sećate „Pekabela“ sladoleda ili ste pripadnici „novije generacije“, pa su vam „Cmok“ i „Leni“ obeležili detinjstvo su zapravo najbolje odrednice vaših generacija.
Ipak mora se nagovestiti da su one kompanije, koje su uz ledeni užitak poklanjale i neke kolekcionarske predmete (najčešće sličice) „zavadili“ više dece nego izumitelji klikera.
Pravi klanovi su se pravili pred početak Svetskih prvenstava u fudbalu i jele su se enormne količine sladoleda samo kako bi vi i vaši prijatelji sakupili sve reprezentativce vaše zemlje.
Pritisak je bio prevelik, iako se tebi tog dana možda nije jeo sladoled „Gol“ za užinu, već „Puž“ pecivo iz pekare, nisi mogao da izneveriš svoje drugare i uskratiš šansu da izvučete sličicu Nikole Žigića.
Ovo su samo neki od slatkiša i grickalica u kojima su generacije dece uživale.
Svako u zavisnosti od mesta stanovanja, godina, društva pa i obrazovanja ima svoje favorite, čiji ukus ih i dan danas podseća na: vožnju prvog bicikla, šetnje parkom sa bakom i dekom, igranje malog fudbala u dvorištu i prvu simpatiju u obdaništu.
Preuzmite android aplikaciju.
