Замислите мирис свеже печеног хлеба, мекану унутрашњост која се топи у устима, и богату арому која одушевљава чула. Да, све то је плод рода, и историје, једне житарице – пшенице.
Пшеница је житарица која је проживела хиљаде година, прелазила границе континената, формирала цивилизације и обликовала исхрану човечанства. Од њене древне колевке на Блиском истоку до поља Војводине, пшеница је оставила дубок траг у нашој историји и култури. Уђимо у времеплов и кренимо на путовање кроз фасцинантну причу о пшеници, створену од жетве, млевења и печења.
Замислите мирис свеже печеног хлеба, мекану унутрашњост која се топи у устима, и богату арому која одушевљава чула. Да, све то је плод рода, и историје, једне житарице – пшенице.
Пшеница је житарица која је проживела хиљаде година, прелазила границе континената, формирала цивилизације и обликовала исхрану човечанства. Од њене древне колевке на Блиском истоку до поља Војводине, пшеница је оставила дубок траг у нашој историји и култури. Уђимо у времеплов и кренимо на путовање кроз фасцинантну причу о пшеници, створену од жетве, млевења и печења.
У процесу прављења хлеба од једнозрне пшенице, прво би се зрневље пшенице ручно мело у брашно. Ово млевење се обављало у великим каменим млиновима или ручним, користећи снагу људске руке. Добијено брашно би се затим мешало са водом и остављало да ферментише како би се развила природна киселина. Ова ферментација је била кључна за побољшање укуса и варења хлеба.
Након ферментације, добијено тесто би се обликовало у округле или овалне хлебове, а затим пекло на ватри или у старим пећима. Хлеб би се пажљиво окретао како би се обезбедило равномерно печење. Резултат тог процеса био је хлеб хрскаве корице и меке унутрашњости, са богатим укусом и аромом.
Хлеб од једнозрне пшенице пре 5000 хиљада година био је одраз вештине и знања тадашњих људи. Његова припрема захтевала је пажљив рад и посвећеност. И данас, док уживамо у разним врстама хлеба, можемо се дивити наслеђу које је започело пре неколико хиљада година, када су људи први пут открили благодети пшенице и претворили је у основу наше исхране.
Помпејски хлеб: Иако је првобитно потекао из древног града Помпеја у Римском царству, његова историја се проширила и до Војводине. Ова специфична врста хлеба, карактеристична по свом аутентичном рецепту, постала је један од омиљених избора у војвођанским пределима.
Антички легионарски хлеб: Хлеб иде уназад до доба римских легија, а његова присутност се осећа и у Војводини. Овај специфичан хлеб, који је служио као основа исхране римских војника, успео је да дође и до наше трпезе.
U planu izgradnja novog Naučno-tehnološkog parka 2 – vrednost investicije 59 miliona dinara
Преузмите андроид апликацију.
