Месец дана од како је 22. јула постигнут споразум о извозу житарица из Украјине кроз Црно море, украјинске луке је напустило двадесетак бродова.
Тог дана је у Истанбулу уз посредовање УН потписан споразум који је окончао вишемесечну блокаду Црног мора од стране руских ратних бродова и украјинских морских мина.
Украјинска Лучка управа је саопштила да је у првих месец дана око 600.000 тона житарица кренуло на светско тржиште. Власти имају амбициозне планове да ускоро стотину бродова месечно испловљава из Одесе и других лука.
Али, пут дотле је трновит. Јер свега је пет бродова до сада дошло до региона Одесе да покупи храну, од тога један под патронатом УН како би што пре стигао до Етиопије где историјске суше остављају милионе људи на ивици глади, пише Дојче веле.
Остали бродови који су испловили су они који су већ месецима били заглављени у лукама.
„Врло траљаво иде са потписивањем нових уговора о транспорту. Играчи на тржишту не верују баш Русима и рачунају да би могло бити изненађења“, каже за ДВ Павло МартиШев из Кијевске Школе економије.
Према његовим речима, трошкови транспорта веома варирају, често у само једном дану.
„Час има извештаја о руским нападима у региону Одесе, или на луку у Николајеву, час руски ловци надлећу демилитаризовани морски коридор који је предвиђен за сигуран пролаз бродова“, наводи Мартишев.
Овај економиста је у ранијој анализи рачунао да Украјина може да дође до додатних пет милијарди долара кроз извоз житарица. Сада није сигуран да ће се та оптимистична рачуница остварити.
Генадиј Иванов, пословођа логистичког предузећа БПГ Шипинг, тачно зна шта је по среди. Каже да му је сада тешко да убеди бродске компаније да пошаљу бродове до његовог родног града Одесе.
„Тек мали број њих стално ради у потенцијално опасним регионима попут западне Африке или Јемена, и мали број је сада спреман да иде до Украјине“, истиче Иванов.
За таква путешествија превозници морају осигуравајућим кућама да плаћају премије за ризик. „То на крају битно повећава трошкове у односу на суседне мирне земље попут Румуније или Бугарске“, каже он за ДW.
Али, што дуже морски коридор буде функционисао, то ће све више компанија бити спремно да стави бродове на располагање.
„Када је потписан споразум о житарицама, осигурања су очекивала премију од 4,0-5,0 одсто вредности робе за седам дана. Данас је то 10-1,5 одсто, али и то је ипак 200.000 до 270.000 долара по броду недељно“, рачуна Иванов.
Бродовласници траже додатни новац за најам брода јер се он додатно задржава барем недељу дана на контроли у Истанбулу. Услов руске стране био је да турска војска испита сваки брод како би се спречиле евентуалне испоруке оружја Украјини морским путем.
„Све то значи да тона терета из украјинских лука кошта 25 до 35 долара више него из румунских лука“, објашњава Иванов.
То смањује добит извозника и убија откупне цене које добија украјински сељак. А то је предност за највећег конкурента на тржишту житарица – Русију. Додуше, и за руску робу осигуравајуће куће траже додатне премије од избијања рата, наводи ДВ.
„Русија ове године очекује рекордну жетву од 90 милиона тона пшенице. Под овим условима, руска пшеница ће доминирати светским тржиштем. Руси могу да нуде и попусте, већ су потиснули украјинску пшеницу са важних тржишта у Турској и Египту“, каже Павло Мартишев.
Слично важи за сунцокретово уље. „Од почетка рата многе фабрике у Украјини не раде, па се уместо уља извозе непрерађене семенке што доноси знатно мање девиза“, појашњава овај економиста.
Стручњаци процењују да још увек око 18 милиона тона житарица чека у украјинским силосима. То „кида живце“ посебно фармерима који гаје кукуруз.
„У септембру и октобру стиже нова жетва. Ако се драстично не убрза извоз, онда ће недостајати складишта за око десет милиона тона кукуруза“, упозорава Мартишев. Он тражи међународну помоћ и повољне кредите за мале произвођаче како би брзо могли да саграде привремене силосе.
ХајнцШтрубенхоф, стручњак за пољопривреду који је раније у Украјини радио за Светску банку, сматра да би споразум о житарицама могао да донесе плодове тек када западни партнери помогну Украјини да заузда захтеве осигуравајућих кућа.
Ако се то не деси, украјински сељаци би могли да сеју све мање пшенице и кукуруза, а све више уљане репице и сунцокрета. А то би, каже овај стручњак, на крају подрило наде да украјинско жито може да спречи глад у Африци и другде.
Преузмите андроид апликацију.
