Ukrajinska kompanija Naftogas saopštila je danas da energetska infrastruktura u zemlji nije bila izložena granatiranju ruskih vojnih snaga, koje su jutros pokrenule, kako je saopštila Moskva, specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
Iz Naftogasa su dodali da je, što se tiče energetske infrastrukture, „situacija pod kontrolom“, prenosi Rojters.
Ukrajina, koja broji 41 milion stanovnika, jedan je od najvećih potrošača energije u Evropi, a takođe je važna zemlja za tranzit ruskog gasa u Evropu.
Ukrajinski sistem snabdevanja gasom je integrisan u tranzitne gasovode i u velikoj meri se oslanja na isporuke gasa iz Rusije u Evropu, piše Rojters u tekstu posvećenom strukturi energetskog sektora Ukrajine i potencijalnim scenarijima u pogledu snabdevanja energijom u novonastalim okolnostima, pozivajući se na zvanične izvore i stručnjake.
Tranzitni gasovodi omogućavaju Ukrajini održavanje potrebnog nivoa pritiska u ukrajinskoj gasnoj mreži, kako za snabdevanje Evrope tako i domaćih potrošača gasom.
Ukrajina ne uvozi gas direktno iz Rusije od 2015, ali od zapadnih trgovaca kupuje deo ruskog gasa koji preko ukrajinske teritorije ide u Evropu.
Ova zemlja je 2021. godine potrošila 27,3 milijarde kubnih metara (bcm) gasa, od čega je oko 19,8 milijardi kubika bilo iz sopstvene proizvodnje.
Uvoz je iznosio 2,6 milijardi kubnih metara, dok je iz podzemnih skladišta preuzeto 4,9 milijardi.
Domaćinstva su u ukupnoj potrošnji gasa učestvovala sa 32 posto; proizvođači toplotne energije sa 24 odsto, industrija, vojska i ostali potrošači sa 44 procenta.
Ako Rusija održi tranzit gasa kroz Ukrajinu i tranzitni gasovodi ostanu u funkciji, Ukrajina će moći da obezbedi gas za stanovništvo i industriju.
Ta zemlja poslednjih meseci ne uvozi gas, ali ima 11,3 milijardi kubnih metara gasa u skladištu u vlasništvu ukrajinskih kompanija.
U slučaju prekida tranzita ili uništenja tranzitnih cevovoda, prema izvorima upoznatim sa situacijom u ovom sektoru, Ukrajina bi mogla da obezbedi gas domaćinstvima i kritičnoj infrastrukturi u periodu od pet do sedam dana, u zavisnosti od vremenskih i drugih uslova.
Ako bi tranzit bio zaustavljen, pritisak u sistemu bi počeo da pada, a Ukrajina ne bi imala dovoljne količine gasa u skladištu za održavanje pritiska i snabdevanje potrošača gasom.
Teoretski, Kijev bi mogao da uvozi do 40 miliona kubnih metara gasa dnevno, ali to je jedva izvodljivo zbog nedostatka slobodnih raspoloživih resursa u Evropi i manjka sredstava za kupovinu.
Zamena gasa drugom vrstom energije, kao što je struja, samo je delimično moguća jer ta zemlja gas koristi za proizvodnju cele svoje električne energije i nema dovoljne rezerve uglja za elektrane na ugalj.
Što se tiče električne energije, prema podacima Ministarstva energetike, Ukrajina troši oko 23.000 megavata i ima dodatni kapacitet za proizvodnju još 3.400 megavata.
Oko 55 posto proizvodnje obezbeđuju četiri ukrajinske nuklearne elektrane, a 29 procenata termoelektrane.
Međutim, deo termoelektrana radi na gas, što znači da bi one pretrpele neželjene efekte od bilo kakvog poremećaja u snabdevanju gasom.
Ostale termoelektrane rade na ugalj, ali su kontrolu nad gotovo svim rudnicima uglja iz kojih su se snabdevale termoelektrane u zemlji preuzeli 2014. godine, kako navodi Rojters, proruski separatisti, što je primoralo Ukrajinu da uvozi ugalj, uglavnom morskim putem.
Ukrajina takođe uvozi struju iz Belorusije, ali te isporuke, prema mišljenju britanske agencije, zavise od političke volje Minska, saveznika Rusije, i bezbednosti dalekovoda.
Kada je reč o motornim gorivima, ova zemlja je gotovo 50 posto zavisna od uvoza benzina iz Belorusije, čije su isporuke porasle za 17 procenata u 2021, na oko milion tona.
U sektoru dizel goriva, važnom za oružane snage, udeo ruskih isporuka iznosio je lani oko 30 odsto, odnosno dva miliona tona.
Preuzmite android aplikaciju.
