Рат у Украјини – 1.097. дан. Сукоб Русије и Украјине улази у четврту годину. Председник Володимир Зеленски изјавио је да је спреман да се одрекне председничке функције, ако би то значило мир у Украјини или чланство у НАТО-у.

Кремљ саопштава да нико никад неће продати Крим и четири украјинске области које је Русија припојила. Специјални изасланик Доналда Трампа Стив Виткоф каже да би „Споразум из Истанбула“ могао да постане оријентир за закључивање мировног споразума између Украјине и Русије.
Специјална операција Русије, како Москва званично већ три године назива напад на Украјину, почела је 24. фебруара 2022. године око пет часова ујутру по кијевском времену.
Украјина је од почетка рата са Русијом у пуном обиму изгубила контролу над око 11 одсто територије, показала је анализа Института за проучавање рата Си-Ен-Ена. Према прорачунима, када се узме у обзир територија Крима, изгубила је укупно 18 одсто територије.
Према Канцеларији УН за људска права током сукоба је убијено или повређено више од 40.000 цивила.
Амерички председник Доналд Трамп је саопштио да је Украјина изгубила 700.000 војника, о чему сведоче сателитски снимци САД.
Огромни су губици и на руској страни такође у људству, али их Москва не износи. Трамп је крајем прошле године изнео тврдњу да је Москва изгубила у рату 600.000 војника.
Украјина је 6. августа прошле године покренула офанзиву унутар граница Русије у области Курска.
Процењује се да је у Украјини било 3,7 милиона интерно расељених лица, док је још 6,9 милиона Украјинаца потражило уточиште и азил ван земље, од чега 6,3 милиона у Европи.
За недељу дана од Минхенске конференције, међународна политика се радикално променила. Сједињене Америчке Државе и Русија су почеле да приближавају своје ставове, Европска унија је остала сама у својој подршци Украјини, а сам Кијев покушава да нађе своје упориште.
Преговори представника САД и Русије који су почели у Ријаду 18. фебруара након доласка Доналда Трампа на место председника представљају почетак процеса који би могао да доведе до мира и окончања најсмртоноснијег сукоба у Европи од Другог светскога рата.
Телефонски разговор председника Русије и САД Владимира Путина и Доналда Трампа снажан је сигнал да ће две земље покушати да реше постојеће проблеме дијалогом. Очекује се и сусрет двојице председника.
Трамп тражи од Кијева да потпише споразум о природним ресурсима као надокнаду за помоћ коју су САД пружале током рата.
Дан уочи треће годишњице рата, Зеленски поручује да да неће признати 500 милијарди долара дуга САД.
Каже и да је спреман да се одрекне председничке функције, ако би то значило мир у Украјини или чланство у НАТО-у.
Putin: Rusija postiže ciljeve u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini
Преузмите андроид апликацију.